Malina će se u Pančevu brati i u oktobru

Ako ih vreme posluži, Stojna Arsić i njeni sinovi Bojan i Saša, braće malinu i do kraja oktobra.  Sa sortom „polona” kombinovali su kasnu jesenju „polku”, ali je ova godina jedna od lošijih za sve vrste, pa je i berba počela ranije i svakoga dana se utrkuju sa vremenom.

„Uslovi  su tokom čitave ove sezone bili daleko od savršenih, pre svega za letnju malinu, koju takođe držimo. Vreme, jako sunce – jaka kiša, uticalo je da nam jedna tura brzo trulila, a druga imala opekotine, a takve niko neće. I smrdibuba koje isušuju plod bilo je više nego lane. Preventive nema, sad im je vreme, a ne smeš da prskaš kad je malina u procesu završnog zrenja. Dok nam je, istina, kraća suša ovog leta, u jednom trenutku gotovo prepolovila rod, ovoj jesenjoj bi još mogla nauditi vlaga, jutarnje slane, ukoliko bude hladno i mnogo padavina. Jedino možemo da se pohvalimo da su nas zaobišli veće nevreme i grad kojih je u drugim krajevima bilo”, kaže Stojna, koja je na tridesetak ari u pančevačkom naselju Misa, među njivama suncokreta, soje i kukuruza, pre deset godina podigla malinjak.

„Ni otkupnom cenom, od 140 do 180 dinara, koja je za jesenju malinu u rangu letnje ili je neznatno niža, nisu se”, dodaje naša sagovornica, baš proslavili, ali su bar obrada i berba jednostavniji, jer je lakše naći pomoć nego usred leta. Još jedna od prednosti  kasne maline je i to što se na kraju berbe kosi, jer teren u Banatu to dozvoljava, a novi mladari na proleće niču sami iz zemlje. Ipak, mašinska berba ne čuva plod kao pri ručnoj, pa takva malina ne može u prvu klasu, nego završava u industrijskoj preradi.

„Posle deset godina, u situaciji smo da malinjak zanavljamo na delovima gde su se strukovi istrošili i, bez obzira na sve, nameravamo da se više okrenemo jesenjim sortama. Ove kasnije maline se nešto sporije beru, jer lastari nisu vezani, pa se mora voditi računa da se ne lome. Obavezna su i dva do tri plevljenja i proređivanje, krajem maja kreće prvo, a krajem juna drugo, a koliko će biti uklanjanja korova zavisi od vremenskih uslova. S druge strane, iako su ove sorte otpornije, i one traže određene optimalne uslove. Kad je jesen kišna mnogo više strada, a ako rano krenu niske temperature, opet je problem, jer berba može da  potraje i do početka novembra, a ispod nule „polka” ne može da opstane. Zato je najbolji izbor kombinacija sa letnjim sortama“, dodaje Stojna Arsić, uz opasku da u prilog jesenjoj malini ide i produžavanje perioda dotoka novca u kućni budžet, koji se u ovom gazdinstvu puni i proizvodnjom povrća.

Usled, kako kaže, loše otkupne cene ove godine, proizvođači sve više pribegavaju smanjenju primene agrotehničkih mera, što se odražava na prinos. 

Arsići su uspeli da na svojim, relativno malim, površinama, razvuku sistem „kap po kap”, a pre nekoliko sezona uložili su i u zaštitnu mrežu.

– Ljudi misle malinu zasadiš, ona rađa i ti samo bereš, ali mnogo je i posla. U malinjaku smo svakodnevno. Treba nabaviti i baciti đubrivo, mi bacamo stajsko i drugu prihranu, tu je onda stalno okopavanje, povezivanje vreža i skidanje „lastara”. Leta su nam sve toplija, pa se taj period produžava i na jesen i mora se više zalivati, razvlačiti i skupljati mreža, a ručna berba maline traje svakog dana – priča za „Politiku” Stojna Arsić i dodaje da, kad podvuku crtu, i letnja i jesenja malina jesu isplative, ali ne svake godine, što se potvrđuje ove sezone.