Južni Banat: Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok obolevanja i umiranja

Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona.

Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Aktivan pristup može da spasi živote” sa snažnom porukom donosiocima odluka da je neophodan plan akcije da bi se zaštitilo kardiovaskularno zdravlje. Svetska federacija za srce upozorava da se najmanje 80 odsto prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2023. godine u Srbiji je umrlo 48.277 osoba (22.422 muškaraca i 25.855 žena). Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 49,8 odsto u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Tokom 2023. godine, u strukturi smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova vodeće mesto pripalo je ostalim bolestima srca i krvnih sudova (37,1 odsto), nakon čega je sledila smrtnost od ishemijskih bolesti srca i cerebrovaskularnih bolesti (35,0 odsto), a smrtnost od hipertenzivne bolesti bila je na trećem mestu (22,4 odsto).

Epidemiološka situacija u Južnom Banatu

Kako saopštava Zavod za javno zdravlje Pančevo, bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok obolevanja i umiranja i u Južnobanatskom okrugu.

Posmatrajući poslednjih pet godina, u našem okrugu, od akutnog koronarnog sindroma (AKS) godišnje je prosečno obolevalo 890 osoba. Od ukupnog broja obolelih od AKS, infarkt miokarda se potvrdi kod oko 90 odsto, a nestabilna angina pektoris kod 10 odsto pacijenata.

U 2023. godini registrovano je 657 osoba obolelih od infarkta miokarda i 48 od nestabilne angine pektoris.

Na osnovu podataka Registra za AKS, Zavoda za javno zdravlja Pančevo, od infarkta miokarda u našem okrugu češće obolevaju i umiru muškarci nego žene (odnos 60:40). Srčani udar se najčešće registruje kod muškaraca posle 55. i kod žena posle 60. godine života, međutim dijagnozu ove bolesti, ne tako retko dobiju i znatno mlađe osobe, već sa 30-35 godina.

Od AKS u Južnom Banatu u poslednjih pet godina, godišnje je prosečno umiralo 145 osoba i to uglavnom od infarkta miokarda (99 odsto). U 2023. godini registrovano je 188 umrlih od infarkta miokarda i 4 od nestabilne angine pektoris. Smrtni ishod od infarkta miokarda najčešće se beleži kod muškaraca posle 60. godine i žena posle 65. godine života, ali se registruje i kod mlađih, već u uzrastu od 40 godina.

Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) je vodeći javnozdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U AKS spadaju akutni infarktmiokarda i nestabilna angina pektoris. Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2023. godini sa dijagnozom AKS evidentirano 21.625 slučajeva. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 80,5 odsto, a nestabilna angina pektoris kod 19,5 odsto obolelih. Incidencija AKS iznosila je 207,9 na 100.000 stanovnika. Od ovog sindroma 2023. godine u Srbiji je umrlo 4255 osoba. Stopa smrtnosti od AKS iznosila je 36,7 na 100.000 stanovnika.

Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:

Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Duvan svake godine ubije više od osam miliona ljudi. Svakog dana skoro 22.000 ljudi umire od aktivne ili pasivne izloženosti duvanskom dimu. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. U odnosu na žene nepušače, rizik za pojavu infarkta je 20 puta veći kod žena koje puše i istovremeno koriste oralna kontraceptivna sredstva.

Nepravilna ishrana – je nezavisan faktor rizika, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kao što su: gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Procenjuje se da oko tri milijarde ljudi širom sveta nema pristup bezbednoj i zdravoj hrani. Urbanizacija, promena načina života i povećana dostupnost prerađene hrane, u poslednjih 50 godina doveli su do nezdravih promena u obrascima ishrane. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20 odsto svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za tri do pet puta.

Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova, ubrzavajući proces ateroskleroze. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18 odsto, a od moždanog udara za 11 odsto.

Kardiovaskularne bolesti se mogu sprečiti, jer su prouzrokovane preventabilnim faktorima rizika. One se u velikoj meri mogu prevenirati i kontrolisati usvajanjem zdravih životnih navika, kao što su pravilna ishrana, redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i pripadnost kategoriji nepušača. Takođe, pozitivan uticaj na ljude ima i sredina koja pruža podršku da zdrav izbor za zdravo srce bude podjednako lak i dostupan svima.

Aktivnosti koje treba preduzeti u krugu porodice:

• Obezbediti pravilnu ishranu
• Zabraniti pušenje u domaćinstvu
• Ograničiti gledanje televizije i sedenje za računarom kod kuće
• Organizovati aktivnosti na otvorenom – vožnja biciklom, šetnja ili rad u bašti.

Aktivosti koje treba preduzeti u lokalnoj zajednici:

• Povećanje kvaliteta fizičkog vaspitanja u školama
• Formiranje bezbednih terena za fizičke aktivnosti
• Obezbeđivanje pravilne ishrane u školama, bolnicama i radnim organizacijama
• Zabrana pušenja u radnim organizacijama, bolnicama i školama
• Uticaj na lokalne donosioce odluka da lokalne zajednice postanu zdrave zajednice.