Južni Banat: Porast broja obolelih od malignih bolesti

Rak pluća, dojke i debelog creva su vodeće lokalizacije i u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste malignih bolesti zajedno čine polovinu od ukupnog broja umrlih osoba od svih lokalizacija raka i kod muškaraca i kod žena u našem okrugu.

Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate, dok se kod žena maligni tumori najčešće lokalizuju na dojci, plućima i debelom crevu.

Kako navodi Zavod za javno zdravlje Pančevo, u poslednjih 10 do 15 godina beleži se porast broja obolelih od malignih bolesti.

Prema broju stanovnika najveće stope obolevanja u 2022. godini registrovane su u Kovačici, Pančevu i Alibunaru, a najmanje u Beloj Crkvi i Vršcu.

Prema broju stanovnika najveće stope umiranja u 2022. godini su bile u Alibunaru, Kovinu i Plandištu, a najmanje u Opovu i Vršcu.

Prevencija i rano otkrivanje

Nove smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) imaju za cilj da poboljšaju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, tako što će usmeriti zdravstvene službe da se fokusiraju na rano dijagnostifikovanje i lečenje ove bolesti. Jedan od problema je što se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno. Čak i u zemljama sa razvijenom zdravstvenom službom, mnogi slučajevi raka se otkrivaju u uznapredovaloj fazi, kada je teže uspešno lečenje. 

U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji bi trebalo da u narednom periodu značajno smanje obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene između 25 i 64 godina, koje su pozivane na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva odnosi se na građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

I dalje jedan od značajnih problema u Srbiji predstavlja i neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava iz razvijenih zemalja sveta u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja raka.

Između 30-50 odsto svih slučajeva raka se može sprečiti. Prevencija predstavlja najbolju dugoročnu strategiju za kontrolu raka. SZO radi sa državama članicama na jačanju nacionalnih politika i programa za podizanje svesti i smanjenje izloženosti faktorima rizika od raka. SZO radi i na blagovremenom pružanju informacija koje su stanovništvu potrebne za usvajanje zdravih stilova života.

Kako bi se ojačali nacionalni napori za rešavanje problema vezanih za rak i druge hronične nezarazne bolesti (NCD), globalni akcioni plan SZO za prevenciju i kontrolu NCD 2013–2020 napravio je mapu puta za smanjenje prerane smrtnosti od hroničnih nezaraznih bolesti (NCD) do 2025. kroz mapiranje mnogih faktora rizika

Ključne poruke za rano postavljanje dijagnoze:

• Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se obrate svom izabranom lekaru po pojavi simptoma;
• Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu;
• Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom;
• Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim. Studije sprovedene u visokorazvijenim zemljama pokazale su da je lečenje pacijenata obolelih od raka kod kojih je bolest ranije otkrivena dva do četiri puta jeftinije u poređenju sa lečenjem ljudi kod kojih je rak otkriven u uznapredovaloj fazi bolesti. Kako navodi SZO, troškovi lečenja raka su manji ukoliko se bolest otkrije ranije što su pokazali i podaci za 2010. godinu, u kojoj je, kroz izdatke za zdravstvenu zaštitu i ekonomske gubitke zbog odsustvovanja sa posla, potrošeno 1,16 milijardi američkih dolara.

Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 19,3 miliona ljudi i registrovano je 9,9 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2020. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Prema procenama u 2020. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti i blizu dve trećine smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji. To je delom posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi više od 60 odsto svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0 odsto svetske populacije, registrovano je 22,8 odsto novih slučajeva raka i 19,6 odsto smrtnih slučajeva od malignih bolesti.

Za razliku od Evrope u Americi, koja čini 13,3 odsto svetske populacije, registrovano je 20,9 odsto novoobolelih i 14,2 odsto umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji (58,3 odsto; 49,3 odsto) i Africi (7,1 odsto; 5,7 odsto) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenih lokalizacija raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje i sa time da u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.

Obolevanje i umiranje od raka u svetu i Srbiji

Prema najnovijim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini i 14,1 miliona ljudi u 2012. godini na 18,1 miliona ljudi u 2018. godini. Prema istom izvoru, registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2018. godini. Procena je da će tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u industrijski razvijenim zemljama.

Uprkos činjenici da su preventivni programi u nekim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi) i rak grlića materice (primer, u većini zemalja, osim u zemljama subsaharske Afrike), novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.

U svetu su, i dalje, rak pluća, rak dojke i rak debelog creva vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5 odsto svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5 odsto) i kolorektalni karcinom (10,9 odsto). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2 odsto svih novootkrivenih slučajeva raka) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15 odsto), a slede ga rak pluća (13,8 odsto) i rak debelog creva (9,5 odsto).

U Republici Srbiji tokom 2020. godine vodeće lokalizacije raka za mušku populaciju su bile pluća i bronh (21.4  odsto), kolon i rektum (13.7 odsto), prostata (10.2 odsto), želudac (3.9 odsto) i pankreas (3.9 odsto). Što se tiče lokalizacije vodećih tumora kod žena, karcinom dojke je bio na prvom mestu (22.6 odsto), zatim pluća i bronh (11.3 odsto), kolon i rektum (10.5 odsto), grlić materice (5.6 odsto), materica (4.3 odsto).

U Republici Srbiji tokom 2021. godine vodeće lokalizacije raka za mušku populaciju su bile pluća i bronh (21.6 odsto), kolon i rektum (14.1 odsto), prostata (10.1 odsto), mokraćne bešika (7.3 odsto) i pankreas (3.9 odsto). Najčešće lokalizacije karcinoma kod ženske populacije su karcinom dojke na prvom mestu (23.0 odsto), pluća i bronh (11.1 odsto), kolon i rektum (10.5 odsto), grlić materice (5.6 odsto) i ovarijum (4.1 odsto)

Srbija se prema najnovijim procenama, a među 40 zemalja Evrope, svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Takođe, procenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji je viša u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana. Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja od raka grlića materice i malignih tumora bronha i pluća u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja od ovih oblika raka u Evropi.

Za razliku procenjenih stopa obolevanja, Srbija je odmah posle Mađarske zemlja u kojoj su registrovane stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola među najvišim u Evropi. Procenjene stope umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su odmah posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim kože. Razlog ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.