Koliko koraka dnevno treba da napravite ako dugo sedite

Ovakav univerzalni pristup pruža jasnu poruku, ali ne uzima u obzir koliko su ljudski stilovi života i tela različiti.

Godine 2024. međunarodni tim istraživača otkrio je da čak i oni među nama koji najviše sede tokom dana mogu da ublaže štetne posledice neaktivnosti tako što će povećati broj koraka tokom dana.

Sedeći način života postaje sve češći, a poznato je da je povezan sa većom verovatnoćom smrti od kardiovaskularnih bolesti, većim rizikom od raka i dijabetesa, kao i kraćim životnim vekom. Ti rizici su manji kod ljudi koji prave više koraka i hodaju bržim tempom.

Međutim, do sada nije bilo jasno da li osobe koje mnogo sede mogu da neutrališu te zabrinjavajuće zdravstvene rizike svakodnevnim hodanjem.

Što su učesnici studije pravili više koraka, bez obzira na to koliko su inače sedeli, imali su manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i od prerane smrti.

Dakle, oni među nama koji rade kancelarijske poslove nisu potpuno osuđeni na loš ishod, iako istraživači naglašavaju da je i dalje važno pokušati da se ukupno vreme provedeno sedeći smanji.

„Ovo nikako nije dozvola za ljude koji previše vremena provode sedeći. Međutim, ovo nosi važnu poruku za javno zdravlje da je svako kretanje važno i da ljudi mogu i treba da pokušaju da nadoknade zdravstvene posledice neizbežnog sedenja povećanjem broja dnevnih koraka“, objasnio je stručnjak za javno zdravlje Metju Ahmadi sa Univerziteta u Sidneju kada je istraživanje objavljeno.

Ahmadi i njegove kolege analizirali su podatke 72.174 dobrovoljca iz baze podataka UK Biobank, velikog dugoročnog projekta pokrenutog 2006. godine koji će pratiti zdravstvene pokazatelje učesnika najmanje 30 godina.

Za svakog učesnika u studiji bilo je dostupno prosečno 6,9 godina zdravstvenih podataka.

Učesnici su sedam dana nosili akcelerometre na ručnom zglobu kako bi se procenio nivo njihove fizičke aktivnosti, uključujući broj koraka koje obično naprave i vreme koje uglavnom provode sedeći.

Prosečno vreme provedeno u sedećem položaju iznosilo je 10,6 sati dnevno, pa su oni koji su sedeli više od toga svrstani u grupu sa „visokim nivoom sedentarnosti“, dok su oni sa manjim brojem sati svrstani u grupu sa „niskim nivoom sedentarnosti“.

U studiju nisu uključeni učesnici čiji su podaci tokom prve dve godine mogli biti pod uticajem lošeg zdravstvenog stanja, pa se rezultati odnose samo na osobe koje su tokom najmanje prve dve godine praćenja uglavnom bile zdrave, piše ScienceAlert.

Tim istraživača utvrdio je da je između 9.000 i 10.000 koraka dnevno optimalno za ublažavanje posledica veoma sedećeg načina života, smanjujući rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti za 21 odsto i rizik od smrtnosti za 39 odsto.

Bez obzira na količinu vremena provedenog sedeći, istraživači su otkrili da se oko 50 odsto zdravstvenih koristi postiže već sa približno 4.000 do 4.500 koraka dnevno.

„Bilo koji broj dnevnih koraka iznad referentne vrednosti od 2.200 koraka dnevno bio je povezan sa manjim rizikom od smrtnosti i pojave kardiovaskularnih bolesti, kako kod osoba sa niskim, tako i kod osoba sa visokim nivoom sedentarnosti. Pravljenje između 9.000 i 10.000 koraka dnevno optimalno je smanjivalo rizik od smrtnosti i pojave kardiovaskularnih bolesti kod učesnika koji su provodili mnogo vremena sedeći“, napisali su Ahmadi i njegove kolege.

Istraživanje je objavljeno u časopisu „British Journal of Sports Medicine“.