BOŽIĆNI OBIČAJI SEKELJ-MAĐARA U VOJLOVICI

U Vojlovici još uvek živi božićni običaj u krugu porodica bukovinskih Sekelj-Mađara. Iako je od njihovog doseljenja prošlo 135 godina, običaje, koje su poneli sa sobom sačuvali su kroz decenije i preneli ih na mlađe generacije. Ima običaja koji su polako prešli u zaborav, ali božićni običaji još uvek krase ovaj praznik.  

I ove godine su na badnje veče  mlađa deca posetila rodbinu, recitacijom i božićnom pesmom poželela im srećan praznik, a zauzvrat su dobila poklon-pakete. U kasnim večernjim satima mladi momci su se obukli u „čume”, odenuli su bunde, skrili se pod maske, oko pojasa sa zvoncima i praporcima obilazili su kuće devojaka i rođaka. Lepe maske, ukrašene perjem i kožnim detaljima pojedinci su nasledili od starijih momaka, a neki su ih svojeručno pripremali. 

Na božić, uveče su i odrasli  posetili prijatelje i bližu rodbinu pevajući božićne pesme, a momci su svečano obučeni obilazili naselje i pevali božićne pesme u kućama, gde su svratili. 

Iako je ove godine bilo mnogo manji broj momčića, koji su se obukli u „čume” nego ranijih godina, ulicama se se čula  zvonca i time su stvorili živu božićnu atmosferu u Vojlovici. 

Dokle će da živi ovaj običaj zavisi od ozbiljne volje momaka da ga održe, ali i od toga,  dali će biti devojačkih domova gde će posetioce dočekati otvorenom kapijom i otvorena srca. 

U Vojlovici još uvek živi božićni običaj u krugu porodica bukovinskih Sekelj-Mađara. Iako je od njihovog doseljenja prošlo 135 godina, običaje, koje su poneli sa sobom sačuvali su kroz decenije i preneli ih na mlađe generacije. Ima običaja koji su polako prešli u zaborav, ali božićni običaji još uvek krase ovaj praznik.