Broj zaposlenih mladih u Srbiji pao u 2023. godini, oko 60 odsto njih još živi sa roditeljima
Broj zaposlenih mladih u Srbiji pao je u 2023. godini za oko šest odsto u odnosu na 2022. godinu, a oko 60 odsto mladih stanovalo je sa roditeljima, rečeno je na predstavljanju izveštaja „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2023. godini“. Prema tom izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava i tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, za obrazovanje je u 2023. godini izdvojen 3,1 odsto bruto-društvenog proizvoda (BDP) – u odnosu na 4,5 odsto u 2009. godini.
Podeli vest:
Predstavnica Fondacije centar za demokratiju Sarita Bradaš navela je da se u Srbiji, u poređenju sa zemljama Evropske unije, za predškolsko obrazovanje izdvaja 50 puta manje, za osnovno obrazovanje pet puta manje, a za srednjoškolsko i visokošklolsko obrazovanje po šest puta manje.
Podaci iz 2022. godine pokazuju da je dvoje od pet učenika starih 15 godina funkcionalno nepismeno, od čega u matematici 43 odsto, a u čitanju 36 odsto. To znači da su sa prosečnim rezultatom učenici iz Srbije 1,5 godinu iza proseka zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), dodala je ona.
„Rezultati u srednjem stručnom obrazovanju su katastrofalni, gori nego u prethodnom istraživanju PISA i u nekim trogodišnjim stručnim školama 90 odsto učenika je funkcionalno nepismeno“, rekla je Sarita Bradaš, i dodala da je u 2023. godini u sistem dualnog obrazovanja bilo uključeno oko 9.000 učenika ili 4,1 odsto svih srednjoškolaca.
Stambeno osamostaljivanje mladih drastično odloženo
Predstavnica nevladine organizacije Ministarstvo prostora Jovana Timotijević rekla je da ne postoje ni tragovi političke volje da se stambene politike oblikuju tako da odražavaju pretpostavku prava na adekvatno stanovanje, što se odražava i na mlade. Dodala je i da je stambeno osamostaljivanje mladih drastično odloženo, a prema podacima iz 2022. godine prosečni prag osamostaljivanja je 31,4 godina.
Rekla je da su mladi, ako i uspeju da se osamostale, preopterećeni stambenim troškovima, na koje izdvajaju više od 40 odsto svog budžeta.
Aleksandar Stevanović sa Instituta za socijalnu medicinu rekao je da su vršnjačko nasilje i bezbednost mladih javni zdravstveni problem koji zahteva kontinuirani zdravstveno-vaspitni rad.
Za sticanje veština nenasilne komunikacije ne možemo samo angažovati školskog policajca i detektor za metal ili izmeniti krivični zakon, već su nam potrebne škole koje promovišu zdravlje i preveniraju vršnjačko nasilje, dodao je on.
Stevanović je rekao da je 16,8 odsto dečaka koji pohađaju prvi razred srednje škole prijavilo da je u 2023. godini učestvovalo tri ili više puta u tuči. Dodao je da je svaki deseti učenik petog ili sedmog razreda osnovne škole prijavio da je u školi zlostavljan dva, tri puta ili češće u proteklih nekoliko meseci. Isto tako, on je istakao da je potrebno hitno početi rad na izradi nacionalnog programa razvoja i zdravlja mladih.
Podeli vest:
