• Čak 44 odsto žena odriče se nasledstva u korist muških članova porodice – zašto običajno pravo pobeđuje zakon

    Uprkos tome što sedam decenija unazad zakon štiti žene, u oblasti nasleđivanja i dalje prevagu ima običajno pravo. Tako se i danas skoro 44 odsto žena odriče nasledstva u korist muških članova porodice, a takva odluka ima brojne posledice za ženu i njenu porodicu.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Čak 44 odsto žena odriče se nasledstva u korist muških članova porodice – zašto običajno pravo pobeđuje zakon
    Foto: Pixabay

    „Mama je ostavila bratu i njen deo. Da li je pravedno?“ Reklo bi se da nije pravedno, a nije ni u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i Ustavom. Ali jeste ono što se tradicionalno očekuje od ženskih članova porodice.

    Stereotipi su još i te kako zastupljeni i utiču na vlasnike imovine koji su najčešće muškarci da u svom nasleđu ostavljaju kuće i imanja i druge nepokretnosti sinu i to prvorođenom, dok supruge i ćerke ostaju uskraćene ne samo za svoj ravnopravni deo, već za svoj nužni deo“, kaže Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

    Zbog toga nije iznenađenje da je u vlasništvu žena tek 25 odsto imovine, što je ključna prepreka za pokretanje sopstvenog posla i dobijanje podsticajnih sredstava ili kredita.

    „Ne radi se samo o nasledstvu, radi se o tom osećaju pripadnosti svojoj primarnoj porodici koji se gubi u momentu kada dobijete tu poruku direktno ili indirektno da tu nije vaše ništa“, rekla je Jelena Ružić iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga.

    Šta kaže zakon

    Istina prema Zakonu o nasleđivanju naslednici u ostavinskom postupku mogu da se prihvate nasledstva, mogu da svoj deo ustupe drugom ili da ga se odreknu.

    Kada žena odluči da ne prihvati nasledstvo, izjašnjavaju se njena deca, koja mogu i drugačije da odluče. Međutim, ako odluči da svoj deo ustupi, odluka je konačna, i za nju i naslednike, i povlači pravne posledice.

    „Zakon o socijalnoj zaštiti, član 82 kaže – ko se odrekao nasledstva i ko je dao poklon nema pravo na novčanu i socijalnu pomoć u onom periodu u kom bi mogao da se izdržava iz vrednosti te imovine koje se odrekao ili koju je poklonio,“ kaže Dragiša Ćalić iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

    Prema zakonu, notari imaju obavezu da stranke upoznaju sa osnovnim pravima i dužnostima. To uključuje i upozorenje na posledice davanja određene izjave.

    „Nije posao beležnika da ih baš do u detalje podučava o mogućim svim posledicama nekog pravnog posla“, navodi Dragiša Ćalić iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

    Projekat „Koliki je moj deo“

    Projekat „Koliki je moj deo“ podržaće i nemačko-srpska razvojna saradnja.

    „Ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju je započelo u Nemačkoj novu strategiju rodne ravnopravnosti. Ovo je prvi regionalni projekat koji je uključen u sklopu širih aktivnosti koje sprovodimo sa našim partnerima“, ističe Mihael Engel, vođa projekta nemačko-srpske razvojne saradnje GIZ.

    Kampanja se pored 11, širi u još sedam gradova pre svega kroz rad sa mladima, jer su oni ti koji ruše stereotipe.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Inspekcija rada lane obavila 34.122 nadzora

    Od 1.133 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, bezmalo 11 odsto odnosilo se na kršenja u vezi sa isplatom zarada. U toku prošle godine inspekcija rada obavila je 34.122 nadzora, od […]