Četrnaest godina od ubistva Zorana Đinđića

Navršilo se 14 godina od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine.

Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine oko 12.25. Vlada Srbije proglasila je vanredno stanje nekoliko sati nakon njegovog ubistva.

Kao izvršioci odmah su osumnjičeni, a posle troipogodišnjeg procesa i osuđeni, pripadnici zemunskog kriminalnog klana. To je potvrđivala i činjenica da je planirano da se tog dana, kako je Vlada kasnije saopštila potpiše nalog za hapšenje jednog broja pripadnika te kriminalne grupe.

Za vreme vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji „Sablja“, uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.

Pitanje političke pozadine Ðinđićevog ubistva do danas nije razjašnjeno.

U obrazloženju presude Ðinđićevim ubicama, između ostalog je navedeno i da je to političko ubistvo, da je upereno protiv države, da je u njemu očestvovao kriminalizovani deo Jedinica za specijalne operacije (JSO) i banda Dušana Spasojevića, a da politička pozadina ubistva još nije otkrivena.

Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. U periodu od 1977. do 1990. godine boravio je u Nemačkoj na više univerziteta i instituta društvenih nauka – Konstanc, Bon, Frankfurt. Doktorirao je 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.

Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika te stranke. Za predsednika stranke je biran još dva puta, na vanrednoj Skupštini Demokratske stranke 18. jula 1998. i na redovnoj Skupštini stranke 27. februara 2000. godine. Bio je viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri višestranačka saziva Narodne skupštine Republike Srbije i Veću republika Skupštine SRJ. Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Za gradonačelnika Beograda izabran je 21. februara 1997, ispred koalicije „Zajedno“ koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji. Sa funkcije gradonačelnika smenjen je 30. septembra 1997. Za njegovu smenu glasali su odbornici SPO, SPS i SRS. U sudskom sporu sa predsednikom Vlade Republike Srbije Mirkom Marjanovićem, 20. septembra 1996. osuđen je na 4 meseca zatvora, uslovno na dve godine.

Vrhovni sud Srbije 9. jula 1998. preinačio je presudu i izrekao novu u kojoj je osuđen na 7 meseci zatvora, uslovno na 3 godine. U junu 2000. godine Đinđić je preuzeo funkciju koordinatora u Savezu za promene, a potom postao i šef Centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su održani 24. septembra 2000. Na tim izborima Đinđić je izabran za poslanika u Veću republika Skupštine SRJ.

Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine. Bio je predsednik Organizacionog odbora 12. Svetskog kupa u vaterpolu 2002. Američki nedeljnik „Tajm“ u septembru 1999. godine uvrstio ga je među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Dobitnik je ugledne nemačke nagrade „Bambi“ za 2000. u oblasti politike. Đinđić je avgustu 2002. godine u Pragu primio nagradu Fondacije „Polak“ i Fonda za američe studije za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istocnoj Evropi. Posthumno ga je nagradila Fondacija za međunarodno razumevanje i ljudska prava Univerziteta „Fridrih Šiler“ u Jeni, 2004. godine. Na drugu godišnjicu smrti, 12. marta 2005. predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović posthumno je odlikovao Zorana Đinđića Ordenom Nemanje prvog stepena.

Autor je knjiga: „Subjektivnost i nasilje“, „Jesen dijalektike“, „Jugoslavija kao nedovršena država“. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa „Theoria“, glasila Filozofskog društva Srbije.

Dr Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Republike Srbije.

Navršilo se 14 godina od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine.