Cvetanje voća u oktobru, superćelijske oluje, sneg u aprilu – agrometeorolog otkriva kako sve utiče na rod
Zvanična merenja temperature kažu da smo svedoci najtoplijeg oktobra i novembra u istoriji. Agrometeorolog Zorica Radičević kaže da ovaj period jeste bio topliji nego uobičajeno, ali da neće ostaviti veće posledice na poljoprivredne useve. Naglašava da je veći problem za rod sneg u aprilu, nego što procveta neka grana u oktobru.
Podeli vest:
Agrometeorolog Zorica Radičević kaže da ove tropske temperature u oktobru i novembru nisu iznenađenje i da je uobičajeno da se u oktobru javi period toplog vremena koji se naziva Miholjsko leto.
“Miholjsko leto se dešava obično u prvoj polovini oktobra, a ovo je malo neuobičajeno, jer je drugi deo oktobra bio ekstremno topao. Najtopliji u poslednjih sto i više godina“, navela je Radičevićeva.
Međutim, kako ističe, cela proizvodna godina je obilovala ekstremnim događajima – imali smo vlažno proleće sa snegom u aprilu, imali smo kišan maj i 24 kišna dana u junu, a u toku leta pojavu superćelijskih oluja.
„Ovaj period jeste bio topliji nego uobičajeno, ali nije ostavio veće posledice na poljoprivredne useve“, kaže agrometeorolog.
Kada je reč o procvetalom voću, navodi da je to pojava koja se dešava svake godine i da to nije masovna pojava, da se desi da procveta jedna grana ili deo stabla, a obično je to slučaj u voćnjacima koji nisu adekvatno negovani.
„Dosta sorti jagoda ima osobinu dvorodnosti i višerodnosti. Te jagode mogu da se jedu, to je deo njihove genetike. I to je uobičajeno za jagodičasto voće“, istakla je Radičevićeva.
Istakla je da je osobina klime varijabilnost i promenljivost, a poslednjih godina smo svedoci da imamo više klimatskih ekstrema.
Biološko zimsko mirovanje
Kako je napomenula, veći razlog što voće nije rodilo je bio sneg u aprilu, jer nije moglo da dođe do oplodnje voća, nego sada što je neka grana procvetala.
„Biološkog zimskog mirovanja će biti, koliko da se klima menja ne menja se na toliko ekstreman način, biljke na ovom podneblju su predodređene da uđu u zimsko mirovanje“, kaže Radičevićeva.
Napomenula je da je bila otežana setva zbog suvog vremena, ali da je poslednjih dana bilo kiše i da sada žita imaju idealne uslove za zimski period.
Ipak, nije mogla da prognozira kakva će biti rodna godina, jer, kako kaže, proizvodna godina je duga.
„Poljoprivredna proizvodnja je proizvodnja pod otvorenim nebom, ona je izložena rizicima. To je jednačina sa puno nepoznatih. Pored proizvodnih rizika tu su i ekonomski i tržišni i socijalni. Tako da koliko će biti hrane i koja će biti cena ne zavisi samo od klimatskih promena, već i od puno drugih stvari“, rekla je agrometeorolog.
Najavila je u narednom periodu padavine i pad temperature.
Podeli vest:
