Trešnje su se već pojavile na pijaci. Ima i lubenica, kao i jagoda – uglavnom iz uvoza. Kako stvari stoje, duga suša i kasne kiše ovog proleća neće dobro uticati na domaće rano voće.
Iz Srbije je prošle godine izvezeno oko 407.000 tona voća u vrednosti od 770,96 miliona evra, a pre toga dve godine zaredom izvoz je premašio 850 miliona evra. Tako je u 2022. ukupna vrednost izvezenog voća iznosila 893,35 miliona evra, a 2021. godine 866,10 miliona evra. Postavlja se pitanje koja su najveća izvozna tržišta za voće iz Srbije i kakva sezona može da se očekuje ove godine.
Posle četiri godine hladnjače s osetljivom robom izgubile prioritet u odnosu na druge prevoznike.
Mrazevi i sneg u velikoj meri oštetili su voće u pojedinim regionima Srbije, pa se neće ostvariti prognoza o rekordno rodnoj godini, rekao je danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.
Noći u Srbiji su vedre i ledene. To je kobno za voće koje je zbog blage zime već pustilo pupoljke i procvetalo. Posebno brinu malinari, jer je na „crveno zlato“ u mnogim delovima Srbije pao sneg, ali još uvek je rano da se prognoziraju cene.
Sa prvim prolećnim plodovima na pijacama, stižu i pitanja koliko je puta prskano i da li je hrana bezbedna. Nadležni poručuju da u voću i povrću nema nedozvoljenog nivoa pesticida. Nepravilna primena, međutim, ugrožava zdravlje poljoprivrednika i potrošača, ali i izvoz. Zbog nedozvoljenih materija vraćaju se pošiljke voća i povrća. Počinje obuka oko 200.000 poljoprivrednika o pravilnoj primeni pesticida.
Republički hidrometeorološki zavod saopštio je danas da se do četvrtka, 21. marta, ujutro očekuje slab prizemni mraz, koji može da ošteti procvetale vrste i sorte voća.
Mnoge vrste voća mogu u sebi sakriti neželjenog “gosta” – crva.
Najveću pretnju najprofitabilnojoj grani srpske poljoprivrede voćarstvu, predstavljaju klimatske promene. Voćari strahuju od mraza koji bi mogao da pokosi biljke koje su pred cvetanje. Moraće da se pripreme i za borbu sa sušom u toku leta, gradom i olujama. Stručnjaci ponavljaju da je ulaganje u zaštitne sisteme – investicija, a ne trošak.
Zvanična merenja temperature kažu da smo svedoci najtoplijeg oktobra i novembra u istoriji. Agrometeorolog Zorica Radičević kaže da ovaj period jeste bio topliji nego uobičajeno, ali da neće ostaviti veće posledice na poljoprivredne useve. Naglašava da je veći problem za rod sneg u aprilu, nego što procveta neka grana u oktobru.
Prema podacima i analizama u Srbiju je tokom 2022. uvezeno oko 305.990 tona voća, što je za 9,1 odsto manje u odnosu na godinu dana ranije, pokazuju podaci Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS). Istovremeno, vrednost uvezenog voća i povrća iznosila je 295,7 miliona evra, što je za 3,2 odsto više u odnosu na 2021.
Zbog neobično visokih temperatura za ovo doba godine priroda nije krenula u fazu mirovanja, pa je pojedino voće poput jagoda, trešnji, krušaka u većini krajevima Srbije ponovo procvetalo.
Sistem Evropske unije za brzo obaveštavanje o bezbednosti hrane (RASFF) objavio je da su u oktobru mesecu dve pošiljke iz Srbije zaustavljene na granici sa Hrvatskom, odnosno Slovenijom.
Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, najveći broj cena poljoprivrednih proizvoda u prvoj sedmici oktobra 2023. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, uvećan je za šest do 50 odsto. Ipak, jedna voćka je pojeftinila.
