Napolju vrućina, unutra još gore. Klima uključena pa računi samo rastu. Jedni tvrde da klima treba da bude non-stop uključena, drugi kažu drugačije.
Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac rekao je da su održavanje, pravilno podešavanje temperature i energetska efikasnost ključni za zdravo i racionalno korišćenje klima-uređaja tokom sve toplijih leta.
Auto klima je jedan od najvažnijih sistema za udobnost i bezbednost u vožnji. Tokom leta, njen značaj je očigledan, ali vozači često zanemaruju činjenicu da klima ima važnu ulogu i u hladnijim mesecima — posebno u jesen i proleće. Upravo u takvim vremenskim uslovima klima uređaj pomaže u odvlaživanju vazduha i sprečavanju zamagljivanja stakala, čime se povećava vidljivost i sigurnost na putu.
U najnovijem izveštaju Svetske meteorološke organizacije ukazuje se na snažnu interakciju klime i kvaliteta vazduha. Neophodni je istovremeno rešavanje oba problema kako bi se zaštitilo ljudsko zdravlje, ekosistemi i ekonomije.
Znate li da samo jednim pritiskom na dugme možete da smanjite potrošnju goriva, a da u kolima ipak bude prijatno i da budete bezbedni u vožnji?
Prosečno domaćinstvo u Srbiji na mesečnom nivou troši oko 400 kilovat-časova električne energije, što je iznad zelene zone potrošnje, u kojoj je struja najjeftinija.
Na vrhuncu epidemije tuberkuloze u 19. veku, lekari su počeli da savetuju ljude da izlaze napolje kako bi pobegli od „lošeg vazduha“ u svojim domovima.
Prvi vreli dani aktivirali su klima uređaje, a povećano je i interesovanje za njihovu ugradnju.
Antropogeni faktor je najveći krivac za to što temperature sve više rastu, rekla je FoNetu istraživačica saradnica na Fizičkom fakultetu u Beogradu Milica Tošić i naglasila da se očekuje potvrda da je ovo leto najtoplije otkako se sprovode merenja.
Visoke temperature koje u hladu prelaze 41. podeljak mogu biti opasne za bebe i malu decu. Potrebno je rashladiti prostorije u kojima borave, ali i paziti da temperaturna razlika između spoljašnje temperature i temperature u prostoriji ne bude viša od 10 stepeni.
Temperature više od 35 stepeni, toplotni talasi, oluje, poplave, grad veličine preko pet centimetara – do polovine veka biće uobičajene pojave za Srbiju, kažu stručnjaci. Sve to će i te kako uticati na zdravlje i bezbednost ljudi, poljoprivredu, turizam, infrastrukturu, zbog čega je i Vlada Srbije krajem prošle godine usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
Iako je poslednjih dana zahladnelo, visoke temperature unapred zadaju glavobolju vozačima. Oni najrevnosniji već bi sada da servisiraju klimu u automobilu, ali mnogi auto-servisi to više ne rade. Razlog je taj što nemaju sertifikat za taj posao, a inspektori su počeli da im pišu kazne.
Trend zagrevanja se nastavlja, pri čemu je februar 2024. najtopliji na globalnom nivou u istoriji, a globalna temperatura mora rekordno visoka, saopštio je u četvrtak Kopernikus, sastavni deo svemirskog program Evropske unije odgovoran za planetu i životnu sredinu.
Zvanična merenja temperature kažu da smo svedoci najtoplijeg oktobra i novembra u istoriji. Agrometeorolog Zorica Radičević kaže da ovaj period jeste bio topliji nego uobičajeno, ali da neće ostaviti veće posledice na poljoprivredne useve. Naglašava da je veći problem za rod sneg u aprilu, nego što procveta neka grana u oktobru.
Planeta Zemlja je imala najtopliji septembar u istoriji, bilo je toplije 1,75 stepeni Celzijusa nego u predindustrijskoj eri.
Objavljen evropski atlas rizika koji pokazuje područja koja su najviše ugrožena.
Klimatske promene su već dovele do intenzivnih suša u južnoj Evropi, a očekuje se da će sa daljim globalnim zagrevanjem uskoro cela EU biti pogođena.
