Da li bi penziju mogli da dobiju i oni koji nemaju ni dan radnog staža i kolika bi trebalo da bude?

Ne postoji precizan podatak o broju ljudi starijih od 65 godina u Srbiji koji nemaju nikakva primanja, ali nezvanične procene su da ih ima više od 200.000. Duže od decenije se priča o uvođenju socijalnih penzija za ovu kategoriju građana, a isto toliko se otprilike čeka i na izradu socijalnih karata koje bi skenirale kome je konkretno ova pomoć potrebna.

Iako ima onih koji smatraju da nije fer da garantovanu penziju dobiju i oni koji je nisu zalužili, stručnjaci napominju da ne treba zaboraviti da među onima koji zvanično nisu zaradili penziju ima i radnika iz propalih preduzeća u tranziciji kojima poslodavci nisu uplaćivali doprinose, zaposlenih koji su godinama angažovani na crno, kao i ljudi na selu koji su se pošteno naradili.

Garantovana penzija od 100 evra

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić za Euronews Srbija objašnjava da bi uvođenje instituta socijalne ili garantovane penzije bilo od suštinskog značaja za građane starije od 65 godina koji iz nekog razloga nisu ostvarili penziju, a nemaju ni bilo kakve druge prihode. Krkobabić navodi da ne postoji precizan podatak o broju ljudi koji pripadaju ovoj kategoriji, ali se procenjuje da ih ima više od 200.000. Strategijom o starenju iz 2006. godine bilo je planirano uvođenje ovog instituta socijalne penzije, ali ona nikada nije realizovana.

„Očito je da kasnimo 15 godina, ali došlo je vreme da to realizujemo, da pokažemo da kao društvo brinemo za ljude koji se nalaze u zoni siromaštva. Kao predsednik PUPS-a pokrećem tu inicijativu, ali istovremeno i kao ministar za brigu o selu to vidim kao bitnu meru za poboljšanje kvaliteta života ljudi na selu, a posebno žena starijih od 65 godina. Naravno da se to odnosi i na žene u gradovima“, navodi Krkobabić.

On napominje da je preduslov da bi se ova ideja realizovala – izrada socijalnih karata koja je u završnoj fazi, tako da će se precizno znati stanje imovine i prihoda pojedinaca i porodica.

„Sve ovo o čemu govorimo je moguće tek sada kada je državna kasa sređena i može da podnese te izdatke. Dalji privredni rast i realno stanje u budžetu će određivati i visinu garantovane ili socijalne penzije. Okvirni predlog za sada je da to bude po ugledu na zemlje u okruženju, u iznosu od 100 evra“, pojasnio je Krkobabić.

Predsednik Sindikata penzionera Srbije Miloš Grabundžija napominje da ideja o uvođenju socijalnih penzija nije nova i da je nije smislio ministar Krkobabić, ali napominje da je važno da ona ne bude samo predizborno obećanje, već da se konačno ostvari.

„Suma od 100 evra je mala za preživljavanje sa ovakvom inflacijom i poskupljenjima. Prema podacima sa kojima mi raspolažemo, manje od 15.000 dinara prima 360.000 penzionera, a 250.000 ljudi starijih od 65 godina nema nikakva primanja.  Među njima ima i ljudi koji su ceo život radili, domaćica koje su išle na njivu u nadnicu, a nemaju ni dana radnog staža. Država mora da uradi nešto za njih da bi smanjila siromaštvo“, smatra Grabundžija.

Penzija ne sme da bude „previsoka“

Profesor javnih finansija na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Saša Ranđelović napominje da je u mnogim drugim zemljama uvedena neka vrsta socijalne penzije. On smatra da bi bilo opravdano da se tako nešto uradi i kod nas i da to ne bi bilo preveliko opterećenje za budžet, a doprinelo bi smanjenju siromaštva među najstarijim građanima.

„To bi bilo delotvornije nego mere koje su sprovedene tokom epidemije, kada se svim građanima delila novčana pomoć u jednakom iznosu. Ovo bi bilo ciljano na one koji nemaju nikakva primanja, a nisu sposobni da rade zbog godina“, kaže profesor Ranđelović.

Mnogi smatraju da je i predložena suma od oko 100 evra nedovoljna za pristojan život. Profesor Ognjen Radonjić kaže da je to dovoljno za jedan do dva obroka dnevno i da je opet malo.

„U Srbiji je oko 31 odsto ljudi u riziku od siromaštva, a to je 2,2 miliona ljudi, a oko 20 odsto penzionera prima manje od 20.000 dinara. Godinama država nije u stanju da napravi socijalne karte, a ustvari se to ne završava, jer bismo onda morali da se suočimo sa siromaštvom, znali bismo koliko je takvih građana koji jedva preživljavaju. Tih 100 evra bi mnogo značilo ljudima koji sada nemaju ništa, ali u principu nije dovoljno za dostojanstvenu starost“, smatra Radonjić.

Profesor Saša Ranđelović, međutim, smatra da socijalna penzija ni ne bi trebalo da bude „previsoka“, već samo da pokriva minimalnu egzistenciju.

„To je socijalna mera i mora dobro da se odmeri da ne bi bila destimulišuća za one koji rade i uplaćuju sredstva u penzioni fond. Potpuno bi bilo pogrešno da država izdvaja novac za to, a da onda ljudi izračunaju da im se više isplati da ne rade i da ne plaćaju doprinose, jer će svejedno dobiti neku naknadu“, objašava profesor Ranđelović.

Ne postoji precizan podatak o broju ljudi starijih od 65 godina u Srbiji koji nemaju nikakva primanja, ali nezvanične procene su da ih ima više od 200.000. Duže od decenije se priča o uvođenju socijalnih penzija za ovu kategoriju građana, a isto toliko se otprilike čeka i na izradu socijalnih karata koje bi skenirale kome je konkretno ova pomoć potrebna.