Da li postoje predrasude prema radu od kuće: Koje su beneficije najznačajnije zaposlenima
Nedavno obavljeno istraživanje „Šta to radi zaposlene“ pokazuje da, kada su beneficije u pitanju, zaposleni u Srbiji najviše cene fleksibilno radno vreme, četvorodnevnu radnu nedelju i mogućnost rada od kuće.
Podeli vest:
Da li to i u realnosti pruža tržište rada u Srbiji i koji trendovi oblikuju poslovno okruženje, za N1 govorio je Miloš Turinski sa sajta Infostud koji je učestvovao u ovom istraživanju, sprovedenom na uzorku od preko 2.700 zaposlenih i još oko 700 ljudi koji su donosioci odluka u kompanijama.
Koje su beneficije najznačajnije
„Na prvih pet mesta se nalaze neki fleksibilni modeli rada – remote, hibridni i četvorodnevna radna nedelja“, objasnio je Turinski.
Kako je podsetio, od pandemije korona virusa koja je namtenula „remote model rada“, poslodavci su mogli da ispitaju ono što je ih je plašilo – motivaciju, efikasnosti…
„Videli su da tako može da se funkcioniše i da pozitivne rezultate, posebno tamo gde je za rad potreban internet, telefon, laptop. Mnoge kompanije su i posle zadržale neki model fleksibilnog rada. U nekim je ostalo fully remote (u potpunosti od kuće), a većina je pripremila hibridni model rada – pola sa radnog mesta, pola od kuće“, precizirao je Turinski.
Ipak, kaže, ti modeli nisu primenjivi na sve poslove.
Kompanije su sve više otvorene za razgovore o ovakvim beneficijama, a kako ističe Turinski, pokretači su novo tržište rada i nove generacije,
Sve je više mogućnosti, a opet sa druge strane naše tržište rada deficitarno u smislu stručnih kadrova, rekao je on, navodeći da fleksibilno radno vreme nije jedina beneficija, tu su i privatno zdravstveno osiguranje, penziono osiguranje, fit-pas kartice, psihološka i drugi različiti vidovi podrške.
Kome najviše odgovara rad od kuće
Turiski kaže da je Z generacija ta koja najviše lobira za fleksibilne modele rada. To je generacija koja, prema rečima Turinskog, ističe da im je potreban dobar balans između privatnog i poslovnog da bi sačuvala mentalno zdravlje.
„To je prva generacija koja je počela da ističe važnost mentalnog zdravlja, ranije generacije nisu to cenile i isticale, a ni poslodavci nisu davali važnost tome“, navodi Turinski.
On smatra da je razbijena predrasuda prema radu od kuće i strah da zaposleni neće raditi ili biti dovoljno efikasani.
Istraživanje Infostuda pokazuje da skoro 20 odsto radnika može u određenoj meri da radi od kuće, a za skoro polovinu rad od kuće nije primenjiv.
„Kada bi se ukinuo taj benefit, 50 odsto njih bi vrlo verovatno promenilo poslodavca i to su milenijalci i generacija Z“, rekao je Turinski.
Podeli vest:
