Direktorka RFZO: Čekanje na operacije smanjeno sa deset na četiri godine

Kako bi što pre stigli na red, pacijenti na listama čekanja za operacije do 1. septembra su mogli da odluče da se operišu u bolnicama van mesta stanovanja. Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO-a, ističe da su otklonjeni mnogi problemi, ažurirane liste i da je sada čekanje na operacije smanjeno s deset na četiri godine. Najavljuje da će od 14. septembra u svim porodilištima početi testiranje dece odmah po rođenju na SMA. Poručuje i da nestašice lekova neće biti.

Sanja Radojević Škodrić ukazuje da liste čekanja nisu rak rana samo našeg zdravstva, već postoje u svim zemljama. U pitanju je, ističe, samo način na koji mi rešavamo te liste, a kada su u pitanju operacije kukova i kolena, to je gorući problem.

Problem je, objašnjava, nastao najviše tokom kovida, zato što što smo jedna od zemalja kojoj su prioritet bili pacijenti koji boluju od tog virusa.

Tako su, dodaje, druge zemlje koliko-toliko radile ugradnju endoproteza, a kod nas je to gotovo stalo.

„Drugi razlog je što je ‘Banjica’ kao referentna zdravstvena ustanova za te operacije u fazi rekonstrukcije. Pre mesec dana su završene četiri operacione sale i sada se radi mnogo veći broj operacija“, ističe direktorka RFZO.

Treći razlog je, navodi što se za vreme kovida te liste nisu ažurirale.

Smanjeno vreme čekanja na operacije

Sada su, ističe otklonili mnoge probleme, ažurirali liste i smanjili vreme čekanja na operacije.

„Lista čekanja je sada smanjena sa deset godina na četiri. Do 1. septembra smo pozivali pacijente koji su bili na čekanju duže od šest godina. Sada pozivamo pacijente koji čekaju četiri godine. I to je ogroman pomak“, ističe Radojević Škodrićeva.

Za sada se, navodi, četvrtina pacijenata koja čeka duže od šest godina izjasnila za operaciju u blizini mesta prebivališta i već do sada je operisano njih 210 pacijenata.

Takođe za 900 pacijenata su završeni specijalistički pregledi i kontrole i biće operisani do kraja godine, a za 450 pacijenata su u toku pripreme za operaciju.

Za kataraktu, kao i za vantelesnu oplodnju, čak ni sada, za razliku od katarakte gde se poboljšava situacija u kapacitetima, nije bilo dovoljno kapaciteta u državnim ustanovama.

Zato je otpočelo ugovaranje sa privatnim klinikama. „U slučaju operacije kuka i kolena mi imamo dovoljno kapaciteta u državnim ustanovama i zato nismo ugovorili sa privatnicima“, precizirala je Radojević Škodrićeva.

Počinje testiranje na SMA

Od 14. septembra deca će u svim porodilištima u Srbiji biti testirana, odmah po rođenju, na SMA.

Dvogodišnji Lav Teodorović prvi je, kaže, u našoj bolnici primio terapiju – najskuplji lek zolgensmu, odlično je podneo terapiju i za sada je dobro.

„Da li je lek delovao u smislu osnovne bolesti, dakle spinalno-mišićne atrofije, da li je zaustavio bolest i koliko je dao pravih efekata, znaće se tek nakon izvesnog vremena“, objašnjava direktorka RFZO.

Pojašnjava da je test na SMA vrlo jednostavan.

„Uzme se krv iz pete novorođenčeta, stavi se na filter papir koji se šalje u laboratoriju. Za sada će ovo testiranje raditi samo jedna laboratorija, to je Centar za humanu genetiku na Biološkom fakultetu, koji ima ogromno iskustvo upravo u postavljanju dijagnoza raznih genetskih neuromišićnih bolesti“, rekla je Radojević Škodrić.

Poručila i da neće biti nestašice lekova.

Kako bi što pre stigli na red, pacijenti na listama čekanja za operacije do 1. septembra su mogli da odluče da se operišu u bolnicama van mesta stanovanja. Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO-a, ističe da su otklonjeni mnogi problemi, ažurirane liste i da je sada čekanje na operacije smanjeno s deset na četiri godine. Najavljuje da će od 14. septembra u svim porodilištima početi testiranje dece odmah po rođenju na SMA. Poručuje i da nestašice lekova neće biti.