Đake u Srbiji vreba hiljade opasnosti na internetu koje ni ne znaju da prepoznaju

Stručnjaci upozoravaju da ta činjenica ne govori samo o tome da li su deca u Srbiji spremna da se suoče sa digitalnim svetom, već da nisu u stanju da prepoznaju opasnosti koje prete na internetu, te da se prema njima postave na odgovarajući način.

Đaci u Srbiji nisu prešli ni prvi od ukupno četiri nivoa skale kojom se mere postignuća učenika na Međunarodnom ispitivanju računarske i informacione pismenosti ICILS 2023. Srbija je, inače, prvi put učestvovala u ovom istraživanju, „sa namerom da se pronađe odgovor na pitanje koliko su naši učenici danas zaista spremni za život u sve digitalizovanijem svetu“, navodi se u izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) koji je u našoj zemlji realizovao istraživanje ICILS 2023. Učestvovalo je ukupno 35 zemalja, a Srbija je zauzela 30. mesto.

U studiji je učestvovalo 132.889 učenika osmog razreda i više od 60.000 nastavnika iz 5.299 škola i 35 obrazovnih sistema zemalja učesnica. U Srbiji je učestovalo je 3.125 đaka osmog razreda i 2.224 njihova nastavnika iz 154 škole. Postignuće naših đaka na skali računarske i informacione pismenosti iznosi 443 poena, dok je prosečan rezultat ICILS studije 476 poena.

Rezultati istraživanja dele se prema nivoima računarske i informacione pismenosti, kojih ukupno ima četiri. ZVKOV navodi da čak 67 odsto učenika u Srbiji ima postignuće niže od drugog nivoa, što svedoči o niskom nivou samostalnosti u izvršavanju osnovnih zadataka i kritičkog pogleda na korišćenje informacija iz različitih izvora.

„Za učenike koji nisu dostigli drugi nivo pismenosti možemo reći da nemaju zadovoljavajuće digitalne kompetencije koje su potrebne za efikasno, efektivno i sigurno korišćenje digitalnih tehnologija u školi i van nje“, navodi se u izveštaju.

Ipak, u svemu tome je među najvažnijim stvarima na udaru njihova lična bezbednost na mrežama.

Prema rečima psihološkinje Ane Mirković, digitalna pismenost ne podrazumeva samo adekvatno korišćenje tehnologija i da dete samo zna da napravi profil na društvenoj mreži, da skine aplikaciju ili podesi profil.

„Digitalna pismenost podrazumeva nešto širi koncept, a to je da mladi ljudi, deca i odrasli – pošto sad kad to govorim shvatam da smo generalno digitalno nepismeni – imaju svest o odgovornosti sopstvenog ponašanja na internetu i da promišljaju i kritički analiziraju sadržaje koji do njih dolaze, podjednako kao da kritički analiziraju sadržaje koje sami plasiraju u digitalni prostor. I tu je zapravo ono gde se postižu slabiji rezultati“, navodi Mirković u razgovoru za NIN.

Ona dodaje da su ovakvi podaci zabrinjavajući, te da praktično znače da je svako treće dete potpuno zbunjeno i da vrlo lako može biti izmanipulisano u digitalnom prostoru.

Sagovornica NIN-a napominje da digitalna pismenost, zajedno sa medijskom, predstavlja neophodnu veštinu za 21. vek. U isto vreme, deca nemaju dovoljno znanja, a samostalno konzumiraju sadržaj sa interneta.

Kakvi su rezultati učenika iz Srbije u poređenju sa đacima iz drugih zemalja?

Osim Srbije, navodi ZVKOV, još devet obrazovnih sistema su ispod međunarodnog proseka ICILS-a. Rezultati učenika iz Srbije, koji su na začelju rang-liste, na nivou su postignuća vršnjaka iz Urugvaja i Bosne i Hercegovine, bolji su samo od pet obrazovnih sistema, a lošiji od preostalih 25 zemalja učesnica istraživanja. Najbolje rezultate u računarskoj i informacionoj pismenosti beleže đaci iz Koreje sa 540 poena, dok se od evropskih obrazovnih sistema izdvaja Češka sa 525 poena. Najniže postignuće imaju đaci iz Azerbejdžana sa 319 poena.

„U odnosu na najviši rezultat koji je u ICILS 2023. postigla Koreja (540), zaostatak Srbije je preko 100 poena, a zaostatak u odnosu na Češku (525), kao evropski obrazovni sistem sa najboljim rezultatima, iznosi 82 poena. Prema tome, u odnosu na celokupno međunarodno učešće, Srbija se nalazi u grupi obrazovnih sistema sa slabijim rezultatima na skali računarske i informacione pismenosti. Kada se uporede postignuća učenika iz Srbije sa postignućima njihovih vršnjaka iz referentnih obrazovnih sistema, uočava se da učenici iz Slovenije, Hrvatske, Slovačke i Češke Republike imaju značajno viša postignuća u poređenju sa Srbijom, ali i sa ICILS prosekom“, navodi se u izveštaju.