Menadžer za odnose s javnošću Infostuda Miloš Turinski izjavio je da sezonski poslovi mogu da budu dobar izvor zarade, posebno za mlade i da u Srbiji, već od aprila zbog odlaska mnogih ugostiteljskih radnika na Jadransko primorje postoji velika potražnja u ovom sektoru.
U skladu sa Preporukom Vlade Srbije, poslodavci u vreme visokih dnevnih temperatura, kao što je i današnja, treba da organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova pre svega u periodu od 11.00 do 16.00 časova i kada su temperature iznad 36 stepeni, rekla je načelnica Odeljenja za studijsko-analitičke poslove i nadzor u sedištu Inspektorata za rad Maja Ilić.
Sezonski poslovi veoma su popularni, posebno među mladima, ali ima i radnika u zrelim godinama koji u sezoni godišnjih odmora dodatno zarađuju. Miloš Turinski iz Infostuda kaže za RTS da se još od aprila na Jadranskom primorju traže radnici za poslove iz oblasti ugostiteljstva, naročito kuvari.
Još pre početka samog leta, temperature u Srbiji počele su da prestižu 30 stepeni Celzijusa, a ovih dana najavljene su temperature i do 40 stepeni. Iako temperature preko 39 stepeni mogu dovesti do smrtnog ishoda kod radnika na otvorenom, u Srbiji ne postoji obaveza prekida rada. Međutim, propisane kazne za nesavesne poslodavce, koji ne obezbede povoljne uslove za rad pri visokim temperaturama, idu i do dva miliona dinara.
Zaposleni u Evropskoj uniji su u proseku prošle godine proveli 36 radnih sati na poslu, a Srbija se još jednom našla na prvom mestu liste, sa skoro 42 prosečna radna sata, pokazuju poslednji podaci Eurostata.
„Šta to radi zaposlene“ – najveće istraživanje o beneficijama u Srbiji, koje je sprovela platforma osiguranik.com uz pomoć „Infostuda“, na uzorku od čak 407 kompanija u Srbiji (HR menadžeri, vlasnici i top menadžeri), kao i 2.465 zaposlenih iz oko 2.200 kompanija koje posluju u Srbiji, pokazalo je da su zaposlenima najvažnije beneficije koje se odnose na više fleksibilnosti i manje pritiska od strane poslodavaca.
Fleksibilnost radnog mesta, manje stresa i instant uspeh – to je ono što žele mladi u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, pokazalo je veliko regionalno istraživanje o iskustvima zaposlenih. Starijima je prioritet stabilnost i finansijska sigurnost, a po ambicijama se više razlikuju generacije od nacije.
Radnici u Srbiji ponovo su u vrhu evropske liste s najviše radnih sati nedeljno.
Poslovanje malih preduzeća često je suočeno sa izazovima koji nameću neobične i ponekad kontroverzne prakse. Jedna od najrasprostranijih je isplata minimalca na račun, dok se ostatak plate daje u kešu. Razlog za ovo je jednostavan: visoki doprinosi i porezi.
Oko 50 odsto ljudi planira da tokom 2024. godine napusti svoj posao. Tokom prethodne dve godine u svetu je bio popularan trend davanja otkaza. Prema najnovijim podacima istraživanja koja su radili Linkdin i Majkrosoft, situacija sa radnim mestima u svetu nimalo nije optimistična.
Za mnoge radnike u Srbiji radna nedelja ne traje pet, nego više dana. Takođe, umesto predviđenih osam sati dnevno radi se i po deset ili dvanaest sati, ukazuju sindikalci. Zbog toga bi, ističu na Međunarodni praznik rada, radnici u Srbiji trebalo da se vrate u vreme kada je počeo da se praznuje 1. maj i da se ponovo izbore za čuvene tri osmice. Osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulture.
Osim majstora, vozača i dostavljača, u Srbiji postoji hroničan nedostatak različitih profila zanimanja u trgovini – od prodavaca do magacionera. Teško je zadržati radnika posebno u maloprodaji, kažu poslodavci. Prema istraživanjima, od 100 radnika svakog meseca kompaniju napusti njih šest do osam. Nove treba obučiti, a to može uticati na pad prometa i kvalitet usluge.
Uspostavljanje „Otvorenog Balkana” kao zajedničkog tržišta rada Srbije, Albanije i Severne Makedonije, koje je počelo 1. marta, doneće višestruke koristi građanima, privredi i ekonomiji regiona u celini. Od 5. marta ove godine naši građani na portalu e-uprave mogu da kreiraju sopstveni identifikacioni broj (ID) „Otvorenog Balkana”. U Privrednoj komori Srbije (PKS) otkrivaju da je do 2. aprila ove godine 2.239 sugrađana zatražilo taj broj.
Jedinstveno tržište rada Srbije, Albanije i Severne Makedonije od danas je zvanično uspostavljeno, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, i dodao da će to doprineti daljem ekonomskom napretku i većim investicijama u naš region, kao i poboljšanju kvaliteta života građana zemalja potpisnica.
Mnoge zemlje se suočavaju sa deficitom radne snage, a taj problem prisutan je i u Srbiji. Novi uslovi i izazovi na tržištu rada doveli su do toga da su neka zanimanja postala traženija, ali i plaćenija. Oni koji ne treba da brinu da će naći posao, ali i dobro zaraditi su svakako zanatlije i vozači. Na listi poslova koji će i u 2024. biti najtraženiji su i oni iz IT sektora. Odmah uz IT stručnjake su i mašinski i elektroinženjeri, ali i prodavci.
Od ukupno 2,36 miliona radnika, koliko ih je, prema danas objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, lane radilo u Srbiji, u javnom sektoru je bilo zaposleno više od četvrtine, tačnije 612.148.
U Skoplju su u okviru inicijative Otvoreni Balkan potpisana dva protokola koji će omogućiti uspostavljanje slobodnog tržišta rada za zemlje Otvorenog Balkana – u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji
U Srbiji je 2022. godine bilo 108.316 preduzeća, od čega 105.947 privatnih, 1.444 preduzeća u državnoj svojini i 925 preduzeća u drugim oblicima svojine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Vozači u Srbiji mogu da zarade i do 350.000 dinara mesečno, vodoinstalateri 240.000, frizeri i pekari do 200.000. Prema poslednjim podacima Infostuda, najveći pad interesovanja je za IT stručnjake – potražnja je čak upola manja nego prošle godine za stručnjacima iz ove oblasti.
Ukupan pad broja oglasa za posao u 2023. godini, u poređenju sa prethodnom godinom, iznosi šest odsto, što svedoči o izvesnom opadanju aktivnosti na tržištu rada.
