Već skoro dve godine cela planeta je suočena sa oboljenjima i umiranjima izazvanim korona virusom, koje se meri milionima ljudi. Srbija danas vodi u toj žalosnoj statistici, epidemija neometano divlja i situacija se potpuno otrgla kontroli, iako je Srbija na vreme nabavila različite vakcine u više nego dovoljnim količinama. Kako je taj uspeh u nabavci vakcina uspela da upropasti?
Više je razloga, ali se dva ističu kao veoma bitna, a to su nepoverenje u zvanične zdravstvene autoritete, ali i nepoverenje u kompletan državni sistem, navodi se u saopštenju Demokratske stranke.
Tu su još i teške antivakcinalne kampanje, potpuni kolaps zdravstvenog sistema, neodgovornost aktera koji bi trebalo da rukovode epidemijom, ogromne rasprave o pravnim osnovama uvođenja obavezne vakcinacije… i još mnogo toga.
Zvanični zdravstveni autoriteti su poverenje izgubili na samom početku epidemije, organizujući nezakonito telo da njom rukovodi. Uz brojne propuste, i teške greške uspeli su, vrlo brzo, da unište poverenje koje je u ovakvim uslovima apsolutno neophodno, a još kad se otkrilo manipulisanje sa brojem žrtava zaraze…
Državno rukovodstvo mora da odgovori na pitanje zbog čega tzv. Krizni štab ima medicinski i nemedicinski (politički) deo. Svakome je jasno da bitke u ratu vode generali, a sa bolešću se bore lekari… Zar nije bilo normalno da lekari prate i kontrolišu razvoj epidemije, analiziraju podatke i predlažu mere Vladi? I da to bude javno, a da Vlada, ako neće da ih provede, preuzme odgovornost? Uostalom, to se upravo događa! Ko su ljudi koji čine tzv. „struku“ u Kriznom štabu? Kakva je njihova stručnost i etički kredibilitet? Da li pravi stručnjak, koji ima svoje mišljenje o nekoj stvari, dozvoljava da to mišljenje menjaju kako hoće oni koji su u toj stvari totalni laici? Čemu i kome služi njihovo znanje, ako ne da bude paravan za odluke koje se donose iz sasvim drugih razloga i interesa? I još: kakvi su lekari koji ne donose nikakve mere u svima poznatoj aktuelnoj situaciji, nego produžavaju stare, koje postoje samo na papiru, za koje niko nije mario, niti planira da to čini? Da li se brojke od oko 50 umrlih dnevno dotiču njihovih Hipokratovih zakletvi i da li će potpuno odsustvo preventive, koje će, neminovno, za par godina, rezultirati užasnim brojem novih slučajeva najtežih bolesti, biti pitanje koje će im biti ispostavljeno, uz zahtev za krivičnu odgovornost?
Nesumnjivo, najveću odgovornost za trenutna dešavanja vezana za epidemiju, snose ministar zdravlja i tzv. Krizni štab. Nedostatak uporne, sistematične i trajne promocije vakcinacije (od početka epidemije, ne od sada), neuvođenje kovid propusnica blagovremeno, dozvoljavanje opskurnim likovima da promovišu antivakserske ideje putem medija sa nacionalnom frekvencijom, potpuni nedostatak kontrole mera – morali su da dovedu do njihove ostavke, ako su im gore navedene teme uopšte bile na pameti… A ako nisu, onda su tek krivi!
Država, odnosno, njeni predstavnici, i to najviši, govorili su da je odsustvo teških mera neophodno zbog ekonomije, kao da lečenje obolelih od korone nema ogromne ekonomske negativne efekte… Da su uradili sve vezano za vakcinaciju, teške mere ne bi bile potrebne, niti bi bilo ovoliko umiranja. Na kraju će uvesti i obaveznu vakcinaciju celokupnog stanovništva, ali, kao i sve do sada, isuviše kasno, a moglo je je neuporedivo bolje i bez ikakve prisile.
Postalo je uzaludno uporno razgovarati o tome koliko su vakcine neophodne. Oni koji su shvatili, vakcinisali su se. Oni koji nisu, teško će se sada ikakvim kampanjama navesti na to, a bez vakcinacije nema izlaska iz ovog katastrofalnog stanja. Ova činjenica treba da bude i reper svim ljudima koji se bore protiv nametanja obaveze vakcinisanja. Ako 50 umrlih dnevno nije signal za vanredne mere, onda ne znamo šta je, a kako se svi autoriteti (na svetu) slažu da je vakcina izlaz, onda ne vidimo mesto za isprazna odugovlačenja uvođenjem prava koja samo blokiraju rešenje. Najpreče i najvažnije pravo jeste pravo na život.
Svim promoterima zavera, nepostojanja zaraze i štetnosti vakcina smesta treba ukinuti gostovanja u medijima sa nacionalnom frekvencijom i smanjiti njihov uticaj na društvenim mrežama. Treba u najkraćem roku, zbog nečinjenja, smeniti rukovodstvo Srpske lekarske komore, kao i kazniti pripadnike svih delova medicinske profesije koji zagovaraju gore navedene ideje. Resorni odbor za zdravstvo Demokratske stranke u potpunosti je podržao hrabru i celishodnu odluku Medicinskog fakulteta u Beogradu vezano za vakcinaciju osoblja i studenata.
Kao narod i zemlja, trenutno živimo katastrofu, a iz nje se ne izlazi nečinjenjem i okrivljavanjem naroda – „dobili ste vakcine, možete da birate, a vi nećete“. Prebacivanje odgovornosti je odlika neodgovornih i nekompetentnih. Izjava je sramna, zahteva preispitivanje i odgovornost, i to što pre. Bilo je vremena da se napravi strategija i taktika u ovoj borbi, ali ništa nije učinjeno na tom planu. Sad su stanovnici Srbije ostavljeni sami sebi: ko preživi, preživi. To se ne sme raditi. To je za kaznu. I ona mora doći, dodaje se u saopštenju.
Već skoro dve godine cela planeta je suočena sa oboljenjima i umiranjima izazvanim korona virusom, koje se meri milionima ljudi. Srbija danas vodi u toj žalosnoj statistici, epidemija neometano divlja i situacija se potpuno otrgla kontroli, iako je Srbija na vreme nabavila različite vakcine u više nego dovoljnim količinama. Kako je taj uspeh u nabavci vakcina uspela da upropasti?