• Dve trećine građana nije nimalo upoznato sa sistemom javnih nabavki, pokazuje istraživanje

    Čak 94 odsto građana Srbije smatra da javne nabavke treba da budu strogo kontrolisane, a tri četvrtine njih smatra da bi zdravstvo u javnoj potrošnji trebalo da ima prioritet, pokazalo je istraživanje koje je sproveo NALED.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Dve trećine građana nije nimalo upoznato sa sistemom javnih nabavki, pokazuje istraživanje
    Foto: Pixabay

    Prema nalazima ankete, u pogledu sprovođena javnih nabavki građani najmanje poverenja imaju u lokalne samouprave i javna preduzeća.

    Dve trećine građana navelo je da nije nimalo upoznato sa sistemom javnih nabavki, rečeno je na predstavljanju istraživanja koje je sprovedeno tokom poslednja tri meseca prošle godine. Većina anketiranih smatra da, pored zdravstva, na listi prioriteta na koje treba usmeriti potrošnju kroz tendere treba da budu obrazovanje, infrastruktura i zaštita životne sredine, kazao je generalni direktor Ipsos Strategic Marketing Predrag Kurčubić.

    Dodao je da je anketa pokazalo i da je kriterijum najniže cene bio korišćen u najvećem broju tenderskih postupaka u prethodne tri godine, te da je u svega 16 odsto tendera korišćen neki drugi kriterijum, među kojima se sve više ističe ekološki.

    Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović istakla je da je u 2022. godini potrošeno rekordnih 663 milijardi dinara na javne nabavke, te da ovi postupci predstavljaju jako moćan alat za državno ulaganje.

    Prema njenim rečima, jedini način da se sistem suštinski unapredi i izgradi poverenje jesu konkretne mere koje će ga učiniti jednakim za sve, ali i adekvatna obuka u preduzećima koja se javljaju na tendere, jer se, kako je navela, 60 odsto firmi plaši javnih nabavki u kojima su ključni neki drugi kriterijumi a ne cena.

    Procenant onih koji nemaju poverenje u fer proces porastao je u odnosu na 2022. kada je iznosio 30 odsto. Takav nalaz bi trebalo da bude jasan signal Kancelariji za javne nabavki da treba da konotroliše znatno veći broj postupaka nego što sada čine, smatra direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić.

    On je ukazao da postoje i nabavke koje se realizuju na osnovu nekih posebnih zakona, što nikako ne oprinosi jačanju konkurecije i poverenja u sistem.

    Zakonom su tako izuzete i javne nabavke za „Ekspo 2027“, čime je omogućeno da se one regulišu uredbom.

    Predsednik Državne revizorske institucije Duško Pejović upozorio je da svaki sedmi dinar kroz javne nabavke u lokalnim samoupravama nije u potpunosti potrošen u skladu sa zakonom, a kod javnih preduzeća statistika je još lošija.

    Prema rečima Andrije Mladenovića iz Centra za evropske politike, jedan od problema je i mali odziv firmi. U proseku su to dve i po ponude, a kod više od polovine javnih nabavki prijavi se samo jedan ponuđač. To mora da se promeni, kako bi se povećala konkurencija među ponuđačima, kaže on.

    Koordinator za regularnu reformu u NALED-u Nikola Komšić rekao je da će od 1. januara naredne godine postati obavezne i zelene javne nabavke, što znači da naručioci za određene kategorije neće više moći da koriste cenu kao jedini kriterijum pri dodeli ugovora. Na odabir ponude uticaće i skup ekoloških aspekata kao što su životni vek proizvoda, troškovi održavanja, vode i struje i reciklaže dobara kada postanu otpad.

    Treće godišnje istraživanje o informisanosti i stavovima građana, ponuđača i naručilaca o javnim nabavkama NALED je realizovao uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (SIDA). Ono je pokazalo i to da ponuđači koji nisu učestvovali u javnim nabavkama kao razlog za to navodenepoverenje da će postupak biti sproveden na fer i transparentan način.

    Takođe, čak 95 odsto naručilaca u procesu javnih nabavki navelo je da su im potrebne dodatne obuke u cilju sticanja znanja za primenu drugih kriterijuma, odnosno vrednovanje najpovoljnije ponude.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Da li je Srbija spremna za meso iz laboratorije

    Analitičar i urednik platforme Poljoprivredne novosti, agronom Miloš Stojanović, kaže da se zamenski proizvodi za meso i dalje uglavnom prave od biljaka i da je proizvodnja mesa u laboratorijama […]

    Koliko se zarađuje u Srbiji po delatnostima

    Prosečna neto plata u Srbiji prošle godine, za dvanaest meseci, iznosila je 86.007 dinara, što je oko 732 evra. Za godinu dana plate su nominalno porasle 14,8 odsto. Iz godine u godinu praktično […]