• Elektronskim bolovanjem protiv zloupotreba

    Krajem ove godine građanima Srbije trebalo bi da bude omogućena usluga elektronskog bolovanja. To znači da će pacijenti biti lišeni obaveze da nose doznake poslodavcu jer će te doznake biti poslate elektronskim putem. Cilj uvođenja ovog informacionog sistema jeste da se pacijenti „poštede” dok su bolesni, ali i da poslodavac dobije informacije kada je njegov zaposleni na bolovanju, a s druge strane, i da lekar može sve da unese i ažurira u sistemu, objasnila je Isidora Šmigić, menadžerka za regulatornu reformu NALED-a, preneo je Tanjug.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Elektronskim bolovanjem protiv zloupotreba
    Foto: Pixabay

    – Ova usluga jedna je od onih na kojoj NALED radi zajedno s Ministarstvom zdravlja, a posle e-bolovanja očekuje se i primena e-kartona, što bi moglo početi da se primenjuje od 2026. godine – najavila je ona.

    Na temu uvođenja e-bolovanja i ranije je bilo reči u javnosti, posebno iz ugla zloupotrebe bolovanja na radnom mestu. Dešavalo se da su neki strani investitori, recimo, u Nišu, prijavljivali da je bilo previše bolovanja radnika, nakon čega je Ministarstvo zdravlja naložilo inspekciju u zdravstvenim ustanovama gde je bilo takvih bolovanja.

    Podsetimo, Vlada Srbije usvojila je Program digitalizacije u zdravstvenom sistemu Srbije za period 2022–2026. godine. Deo tog programa čini i ideja o uvođenju e-bolovanje, koja podrazumeva da pacijenti što manje idu i borave kod svog izabranog lekara, a to znači i da mogu onlajn da dobiju odobravanje bolovanja, da ne moraju lično da idu kod lekara po doznake.

    U UGS „Nezavisnost” pozdravljaju digitalizaciju u zdravstvu. Uvođenje e-bolovanja vide kao olakšicu za lekarski posao, ali smatraju da to neće umanjiti zloupotrebe. Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u „Nezavisnosti”, ističe da je procenat takvih bolovanja zanemarljiv.

    – Firme svakako mogu da sprovedu proceduru kontrole radnika za koje sumnjaju da zloupotrebljavaju bolovanja. Mnoga preduzeća umeju da krše zakon, da angažuju, recimo, detektivske agencije koje uhode radnike. To je sve u cilju njihovog zastrašivanja kako ne bi išli na bolovanja. S druge strane, ni zaposlenima se ne isplati danas da idu često na bolovanje jer im se oduzima 35 odsto od osnovne zarade. Time sebi često i uskraćuju mogućnost da zarade bonuse na koje imaju pravo samo ako rade. Ti bonusi se kreću od 50 do 100 evra po mesecu – objašnjava Ristić.

    Inače, postoje situacije kada poslodavac u skladu sa zakonom proverava opravdanost izostanka zaposlenog s posla zbog sumnje da je reč o zloupotrebi bolovanja. Po Zakonu o radu, poslodavcu je ionako omogućeno da kontroliše zaposlenog. Naime, kada sumnja u autentičnost sprečenosti za rad, može da zatraži da komisija ispita slučaj. Ukoliko se utvrdi da zaista nije opravdano otvoreno bolovanje, poslodavac radnika može da otpusti, a da se protiv lekara pokrene postupak pred Lekarskom komorom.

    Početkom prošlog oktobra Vlada Srbije je, izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju, faktički zabranila izabranim lekarima da odobravaju doznake na period duži od mesec dana da bi sprečila zloupotrebe. O odsustvovanju s radnog mesta koje bi moglo da traje duže od 30 dana odlučuje lekarska komisija. Svetlana Budimčević, iz Unije poslodavaca Srbije, podsetila je ranije za „Politiku” da poslodavci imaju potrebu da se zaštite od lažnih bolovanja, jer sve to ipak ide na njihovu i štetu zdravstvenog sistemu, a takvo ponašanje daje i negativan primer svim ostalim radnicima.

    – Kada posumnja na zloupotrebu, poslodavac može da se obrati i nadležnoj lekarskoj ustanovi da se utvrdi da li je bilo zloupotrebe bolovanja. Može takođe i kroz svoj opšti akt da pošalje zaposlenog na nezavisnu kontrolu, na primer, na neku privatnu kliniku, ali takav ugovor s klinikom mora da ima zaključen ranije, kao i da o tome zaposleni unapred budu obavešteni. Ako zaposleni odbije da ode na lekarski pregled, onda je to razlog za otkaz – navela je Budimčevićeva.

    Kazne zbog korišćenja bolovanja

    U istraživanju „Položaj radnika u automobilskoj industriji u Srbiji”, koje je nedavno predstavio Centar za politike emancipacije, ispitanici su posvedočili da ukoliko koriste bolovanje, bivaju kažnjavani. Najčešće je kazna uskraćivanje bonusa prisutnosti, ali ona uključuje i različite vrste pritisaka, mobing, pretnje otkazom, prebacivanje na zahtevnije pozicije… Sve navedeno može se podvesti pod zlostavljanje na radnom mestu, ističu istraživači. Intervjui su organizovani s radnicima u 10 fabrika koje proizvode za svetske kompanije u oblasti auto-industrije. Reč je o 94.876 zaposlenih u automobilskoj industriji, od kojih je 50.119 zaposleno u proizvodnji elektronske opreme.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Uhapšen lekar u Kragujevcu, uzeo mito za carski rez

    Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, uhapsili su Đ. M. […]