Godišnje oko 500 ljudi u Srbiji oboli od raka koštane srži

Multipli mijelom – rak koštane srži – drugi je po učestalosti hematoloških maligniteta, i od njega godišnje u Srbiji oboli oko 500 pacijenata, od kojih su 40 odsto mlađi od 65 godina, izjavila je danas doktorka Aleksandra Sretenović, hematolog iz Kliničkog centra Srbije.

Ona je, gostujući u emisiji „Uranak“, na televiziji K1, objasnila šta ova bolest predstavlja, kako je prepoznati i kakve su njene posledice.

„Za sve onkološke bolesti, jako je bitno postaviti dijagnozu u pravo vreme. Ako se bolest otkrije na vreme, veća je mogućnost pravovremenog i adekvatnog lečenja, samim tim mogućnost je veća da uvedete bolesnika u stanje remisije“, kaže doktorka.

Ona je ukazala da je multipli mijelom retko oboljenje, ali da je, kada gledamo hematologiju, drugo po učestalosti.

„Radi se o malignom preobražaju jedne vrste belih krvnih zrnaca. To znači da se radi o malignoj bolesti koštane srži, gde praktično buja jedna vrsta belih krvnih zrnaca koju zovemo plazmociti, a koja je odgovorna za imuni sistem. Pošto oni u velikoj meri bujaju, nema prostora u koštanoj srži za razvoj normalnih elemenata krvne slike i upravo se to u medicini zove fenomen potiskivanja“, istakla je dr Sretenović.

Ona je dodala da, na terenu fenomena potiskivanja, pošto buja maligna ćelija, nema prostora za razvoj dominantno crvene krvne loze, zbog čega pacijenti imaju anemiju.

„Ti plazmociti u normalnim uslovima stvaraju imunoglobuline, odnosno antitela koja nas štite od infekcije. U slučaju bolesti, pošto ih ima mnogo, stvaraju se nekontrolisano velike količine tih imunoglobolina, ali oni nisu funkcionalni. Zbog toga, pacijenti imaju česte infekcije. Sa druge strane, kada se uradi laboratorija, te velike produkcije imunoglobulina imaju visoke ukupne proteine i to je jedan od razloga za tu trocifrenu ubrzanu sedimentaciju“, objašnjava dr Sretenović.

Ona je napomenula da se razlog bolesti i dalje ne zna.

„Postoje neke indicije na koje se sumnja, a to su izloženost jonizujućem zračenju, neka porodična predispozicija, posebno za mijelom i hronično limfocitnu leukemiju, gde je pokazano da ukoliko u porodici ima obolelih nešto je veća učestalost nego u opštoj populaciji, ali generalno uzrok nije poznat. Jedan od okidača može biti neko ko je sklon čestim infekcijama, ali direktan razlog ne postoji. Zbog toga je i uspešnost lečenja kod nas neadekvatna, tako da naše lečenje nije kauzalno, nego posledično“, rekla je Sretenović.

Prema njenim rečima, multipli mijelom je jako podmukao, posebno ako se radi o mlađim osobama.

Kod starijih osoba obično postoji jedna slabost, malaksalost i anemija. Može da se vidi pogoršanje od ranije poznate hronične bubrežne slabosti i u laboratorijskim analizama lekari obično vide uporne trocifrene sedimentacije eritrocita.

„Jedan od glavnih simptoma bolesti mijeloma je bol u kostima duž kičmenog stuba. To znači, da starija osoba sa anemijom, ubrzanom sedimentacijom i bolovima u kostima bi trebalo da se javi lekaru radi daljih ispitivanja, posebno ako se uz to nađe i povišana koncentracija ukupnih proteina u labarotorijskim analizama. Kod mladih ljudi, simptomi su slični. Obično to bude anemija, slabost, malaksalost. Ti koštani bolovi, prvo završe kod nekog drugog specijaliste, jer se retko odmah pomisli na teško maligno oboljenje. Odredi se neka fizikalna terapija, ako neda rezultate, onda neka sufisticirana radiografska dijagnostika, koja pokazuje promene koje su specifične za ovu bolest“, kaže dr Sretenović.

Ona je napomenjula da mijelom, nažalost, nije izlečivo oboljenje, ali ako se otkrije na vreme, što znači da nema teških komplikacija bolesti, da nema teške opsežne bolesti i bubrežne slabosti, u tom smislu postavljena dijagnoza može bolest da uvede u jedno hronično mirno stanje.

Naša borba za nove lekove jeste, da ta remisija bude što dublja i da što što duže traje, što znači da može da ima karakter jedne dobro kontrolisane hronične bolesti, rekla je dr Sretenović i dodala da lekova u Srbiji ima, ali samo za prvu terapijsku liniju

„Prva terapijska linija je sada pokrivena, to su trojne kombinacije. Imamo mogućnost primene nečega što je osnova za lečenje, a to su inhibitori protazoma. Međutim, kada se bolest ponovo vrati, kada su u pitanju recidivi, tu nemamo sve ono što bi bilo neophodno. Imamo na raspolaganju imunomodulatorne lekove, ali ne možemo ih kombinovati sa imunološkom terapijom koja je najsavremenija. Ministarstvo zdravlja i Republički Fond, ulažu napore da ti inovativni lekovi u budućnosti pacijentima budu dostupniji“, istakla je ona.

Doktorka ističe da osobe koje boluju od multiplog mijeloma mogu normalno da funkcionišu, ali savetuje da, ukoliko postoji koštana bolest, treba da pripaze i izbegavaju fizičke napore.

„Bolesnici mogu najnormalnije da funkcionišu, najnormalnije su sposodni za rad, s tim ako postoji osežno koštana bolest, moraju da čuvaju kosti. Nema preteraneog aktivnog vežbanja, podizanja tereta i moraju se čuvati od infekcija, jer spadaju u grupu osetljivih osoba na bakterijske i virusne infekcije“, zaključila je dr Sretenović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

Multipli mijelom – rak koštane srži – drugi je po učestalosti hematoloških maligniteta, i od njega godišnje u Srbiji oboli oko 500 pacijenata, od kojih su 40 odsto mlađi od 65 godina, izjavila je danas doktorka Aleksandra Sretenović, hematolog iz Kliničkog centra Srbije.