Građani Srbije bankama dužni 8,5 milijardi evra: Banke sve obazrivije, izvršitelji podstakli ažurniju naplatu

Građani i privreda Srbije zadužuju se više, a svoje obaveze ispunjavaju redovnije. Poslednju godinu broj kredita se povećao za 42.000. Istovremeno, te finansijske obaveze se ispunjavaju sve redovnije.

 

Tako je tokom avgusta zaduženost građana, privrede i preduzetnika ukupno bila 5,1 odsto. Pre godinu iznosila je nešto više – 5,8 odsto. Za poboljšanu ažurnost „zaslužni“ su sudski izvršitelji, ali i to što je više novoodobrenih pozajmica, a i to što su banke postale obazrivije kod odobravanja ugovora o kreditu.

 

Ukupno kreditno zaduženje u Srbiji iznosi 2.455,37 milijardi dinara. Od toga najviše duguju kompanije – 1.389,68 milijardi. Građani treba da u narednom periodu vrate 1.014,71 milijardi, a preduzetnici 50,97. Pre godinu pravna lica su bila u kašnjenju plaćanja 7,5 odsto, a sada su 6,6. Za preduzetnike to je prošle godine bilo 6,9 odsto, a ovog avgusta su se malo popravili – na 6,7 odsto.

 

Te kategorije padaju u docnju kada ne ispune obaveze 15 dana od datuma dospeća rate. Za građane je kašnjenje postavljeno mnogo fleksibilnije: njima treba 60 dana od dospelosti rate, da bi zvanično kasnili. U toj kategoriji docnja je u avgustu 2018. bila  3,7 odsto, a istog meseca 2019. iznosila je 3,11.

 

O razlozima ažurnosti, a i činjenici da se docnja smanjuje, predsednik Udruženja „Efektiva“ Dejan Gavrilović kaže za Dnevnik da je najveća „zasluga“ izvršitelja.

 

„Sudski izvršitelji su i više nego revnosni. Građani znaju da će im zakucati na vrata i pleniti stan i stvari, ukoliko kasne. Zato se trude da obaveze ispune na vreme. Ukoliko je kućni budžet premali za sve što mora da se plati, balansira se. Tako se jednog meseca izmire obaveze za kredit, a odloži se plaćanje komunalija, a sledećeg se redosled menja. Posebno o redovnom izmirivanju rata vode računa oni koji otplaćuju stambene kredite, da ne bi zbog docnje završili na ulici. To se kod nas lako dešava„, navodi Gavrilović.

 

Odgovor na to pitanje i nije teško dati. Podaci Kreditnog biroa Srbije i Udruženja banka jasno govore da su to preduzetnici u aranžmanima finansijskog lizinga. Učešđe docnje u ostatku duga po ugovorima preduzetnika u lizingu je 2,1 odsto. To su podaci za prošli mesec. Ukupna docnja kod lizinga svih kategorija, odnosno građana, preduzeća i preduzetnika je 6,8 odsto.

 

Nije čudo što su preduzetnici u tom pogledu najažurniji. Oni na lizing mahom uzimaju opremu, a u tom aranžmanu, za razliku od kredita, postupak oduzimanja je kod kašnjenja veoma jednostvan. A kad nema opreme, nema ni posla ni plata…

 

Gavrilović napominje da je smanjenju docnje doprinelo i to što su banke postale obazrivije kod odobravanja kredita, finansijska sposobnost svakoga ponaosob se dobro meri. Ažurnijoj naplati doprinosi i to što je dosta novih kredita koji su odobreni ove godine. Klijenti obično u docnju ne padaju tokom prve dve godine otplate, posebno kod stambenih pozajmica. Problemi obično nastaju tek kasnije. Na kraju, za ažurnije ispunjavanje obaveze zaslužni su i sami građani: sve je manje onih koji su spremni da se zaduže maksimalno koliko mogu, a sve više klijenata banaka uzima onoliko novca koliko im je potrebno.

 

Svemu su doprinela i dešavanja na bankarskom tržištu u svetu i kod nas, piše Dnevnik. Već nekoliko godina beleži se pad kamata. Zato mnogi kalkulišu, čekaju i ne žure da se zaduže koliko bi mogli.

Građani i privreda Srbije zadužuju se više, a svoje obaveze ispunjavaju redovnije. Poslednju godinu broj kredita se povećao za 42.000. Istovremeno, te finansijske obaveze se ispunjavaju sve redovnije.