Inflacija premašila prognoze – hrana glavni krivac

Glavni razlozi za njeno ubrzavanje su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene hrane i energenata.

Velimir Lukić sa Ekonomskog fakulteta rekao je u Jutarnjem programu RTS-a da je skok inflacije guran cenama hrane, koja iznosi oko 28 odsto potrošačke korpe.

Hrana je poskupela za 4,6 odsto, a najviše voće – za više od 30 procenata, i povrća – 11 procenata.

Poskupljenje hrane nije sezonsko, već zbog prinosa

Razlog su poljoprivredni prinosi, a ne sezonsko povećanje cena voća i povrća, napominje Lukić i objašnjava da bi po pravilu te cene zapravo trebalo da budu veće u maju, a da padaju i junu i julu, što se sada nije desilo.

Kada se radi o pokupljenju proizvoda kao što su kakao, čaj, kafa, šećer, čokolada, Lukić ukazuje da se oni preuzimaju sa međunarodnog tržišta i da su tamo cene porasle.

Transport – godišnji pad cene, ali i veliki mesečni rast

Što se tiče energenata, Lukić navodi da se u potrošačkoj korpi može naći cena transporta, koja je na godišnjem nivou pala za 1,2 odsto, što deluje dezinflatorno.

Međutim, zabrinjava ga rast veliki mesečni rast cene od 0,9 odsto u junu u odnosu na maj, što govori da tu potencijalno može da dođe do određenih pomeranja.

„Cena nafte je sad negde oko 70 dolara za jedan brent, što korektna cena, ali ono što ja vidim jeste da je to cena koja je naftnim proizvođačima i sličnima koji se nalaze u energetskom sektoru baš i ne odgovara na globalnom nivou, navodi Lukić.

Gde je Evropa, a gde smo mi

U odnosu na ostale evropske zemlje, Srbija je među zemljama sa najvećim skokom inflacije u junu.

„Nalazimo se u vrhu, nismo baš na vrhu, Rumunija je sa 5,7 odsto ispred nas, Estonija sa 5,2 odsto, mi se nalazimo na nivou neke Mađarske i Slovačke sa 4,6 odsto, blizu nas je Hrvatska sa 4,4 odsto godišnje stope inflacije. Ako pogledate koji su faktori koji generišu inflaciju u ovim zemljama, oni se negde podudaraju sa našom zemljom“, navodi Lukić.

Da li je u pitanju kratkotrajni incident

Projekcija Narodne banke Srbije jeste da će u drugoj polovini godine inflacija da se približi nivou od tri odsto.

Lukić ocenjuje da ovo što se dešava sada može da bude kratkotrajni incident, ali da se i dalje očekuju lošiji prinosi, od kukuruza pa nadalje.

Smatra da NBS na ove promene, dakle promene poljoprivredne sezone, ne bi trebalo da reaguje.

Dva faktora određuju kamate na kredite

Govoreći o odnosu inflacije i kamatnih stopa kredita, ocenio je da u ovom trenutku nema razloga da se povećavaju bankarske kamate.

„Što se tiče bankarskih kamatnih stopa, oni se opredeljuju na dva osnova prvenstveno. Jedno je cena izvora finansiranja banaka, koja je u ovom trenutku stabilna i drugi razlog jeste kreditni rizik, dakle koliko su rizični vaši plasmani. Ta dva faktora predominantno utiču na cenu kredita i po tom osnovu mi ne vidimo povišeni kreditni rizik trenutno u našem bankarskom sistemu, a ne vidimo ni promenu cena izvora finansiranja“, objašnjava Lukić.

MMF, struja i putarine

Upitan da li struja i putarine mogu oni da podignu inflaciju s obzirom na to da MMF traži poskupljenje struje od sedam odsto, dok su putarine već delom poskupele, Lukić smatra da korekcije cena mora da bude i da ona treba da bude balansirana između toga kolika je bila stopa inflacije u zemlji i između različitih investicionih planova koje imaju preduzeća.

„Ako preduzeće namerava više da investira kao što je Elektroprivreda Srbije što treba da se desi, pogotovo obnovljive izvore energije, onda možemo da očekujemo naravno da taj rast cena bude prenesen na investicije. Ako se radi o putevima Srbije i putarinama, vidimo i sami da se putevi grade, dakle to mora nekako da se finansira“, ukazuje Lukić.

Trampove carine – efekat se još ne vidi, ali vreme ističe

Na globalnom planu, postavlja se pitanje koliko će stopa inflacije u Srbiji zavisiti od toga da li će Donald Tramp 1. avgusta uvesti nove carinske stope i za Evropsku uniju i za Srbiju,

Ono što se primećuje u SAD, jeste da za sada nema efekta Trampovih carina, jer su se svi proizvođači potrudili da naprave dobre zalihe koje će trajati par meseci.

„Međutim, te zalihe se sada iscrpljuju i leto, odnosno mesec juli ili avgust, prvi je trenutak kada ćemo videti koliko će cene morati da porastu u SAD“, objašnjava Lukić.

Srbija je kao mala zemlja, kaže, tu nekako stavljena na milost i nemilost, i prvenstveno zavisi od toga kako će EU i SAD da postignu trgovinski sporazum.

Kojim kompanijama odgovaraju američke carine

U slučaju da Trampove carine stupe na snagu, Lukić objašnjava da pre svega mogu da dovedu do dislokacije proizvodnje.

„Vi možete da birate u vašim investicionim planovima gde ćete pokrenuti nove investicione projekte, u kojoj zemlji, da li je to zemlja koja ima povoljan status sa SAD ili nema povoljan status, za koje tržište i na koje tržište planirate da plasirate te proizvode. Pomeranja su neminovna. I ta pomeranja prvenstveno treba da idu u SAD investicije, a ne iz SAD. Dakle, što ste zemlja sa kompanijama koje više investiraju u SAD, veća je šansa da te carine budu povoljnije po vas“, zaključuje Lukić.