Investiciona kultura u Srbiji polako evoluira – šta je najisplativije za ulaganje

Branislav Jorgić, berzanski stručnjak, ističe da investiciona kultura u Srbiji polako evoluira, ali da bi promena mogla biti i brža.

On naglašava da mnogi investitori traže prilike na inostranim tržištima zbog ograničenih mogućnosti na domaćoj berzi.

Takođe, investiciono zlato postaje sve popularnije, sa investicijama koje su u 2024. godini dostigle oko 100 miliona evra, a za 2025. se očekuje rast do 300 miliona evra.

„Što se tiče ulaganja u investiciono zlato, pokazalo se da su prinosi u prethodnih nekoliko godina bili prilično visoki“, kaže Branislav Jorgić.

Ipak, ističe da bi investitori pre svega trebalo da naprave investicioni plan, a ne da ulažu „na prečac“ ili „na mah“.

„Investitori često dobijaju informacije preko medija, uključujući i društvene mreže. Neke od tih informacija mogu biti tačne, ali mogu biti i bombastično prikazane“, objašnjava Jorgić za RTS.

Prema njegovim rečima, vesti o rekordnom nivou cena zlata, nafte, akcija i drugih investicija kod investitora mogu da izazovu želju da ostvare zaradu u što kraćem roku.

„Onda investiraju na mah i često naprave grešku, jer ulažu kada su već zakasnili – kada je cena previsoka i kada više nema prostora za dalji rast, već može da dođe i do pada“, naglašava Jorgić.

Upozorava i da, u takvoj žurbi, investitori često izlaze na neregulisane internet platforme za trgovanje, gde mogu biti prevareni.

„Slamarica u Srbiji je mitsko biće“

Dušan Uzelac, urednik finansijskog portala Kamatica, objašnjava da je razlog zašto su nekretnine i dalje najpopularnije u Srbiji duboko ukorenjeno nepoverenje građana u druge oblike ulaganja.

Ističe da je veliki deo novca građana „zarobljen“ u kućnim slamaricama, jer ljudi ne žele da rizikuju sa bankama ili drugim finansijskim institucijama zbog loših iskustava iz prošlosti.

„Slamarica u Srbiji je mitsko biće. Niko je nije video, ali je ogromna. Procenjuje se između 15 i 20 milijardi evra da je u tim kućnim slamaricama“, rekao je Uzelac.

„To je novac koji neko nije hteo da poveri nijednoj instituciji, nije hteo da drži na računu, u sefu, u banci, nije hteo da investira i tražio je opciju koja mu je najstabilnija, jer ima možda neke ožiljke iz prošlosti“, naveo je Uzelac.

Šta su investicioni kvadrati
Uzelac je predstavio i inovativni model ulaganja nazvan „investicioni kvadrati“ – građani mogu ulagati u delove stambenih objekata i kasnije deliti profit od prodaje.

„Ta ideja je pre godinu i po dana efikasno i uspešno emitovana. To je jedan model, rekao bih, inicijalne javne objave. Znači, to je ono što je termin sa berze“, rekao je Uzelac.

Ovaj model je već privukao 500 investitora i prikupio 3,5 miliona evra za samo sedam minuta.

Rizici i prevare

Oba sagovornika upozoravaju na rizike ulaganja, posebno na prevare preko neregularnih internet platformi.

Jorgić savetuje da se investicije obavljaju isključivo preko licenciranih brokerskih kuća i banaka, uz prethodno obrazovanje i planiranje.

Takođe, ističu da ulaganje zahteva razumevanje i poverenje u izabrane investicione instrumente. Za one koji nemaju vremena ili znanja, preporučuju ulaganje u investicione fondove ili privatna penzijska osiguranja, gde profesionalci upravljaju novcem.

Na kraju, sagovornici su govorili o inicijativi ujedinjenja osam regionalnih berzi, što bi omogućilo lakši pristup investicijama u regionu uz niže naknade, ali i veći odliv kapitala iz Srbije.

Ova promena investicione kulture ukazuje na postepeni prelaz sa tradicionalnih, konzervativnih ulaganja ka dinamičnijim i raznovrsnijim finansijskim instrumentima, ali i na potrebu za većom edukacijom i sigurnošću investitora.