Do izbora je ostalo nešto manje od tri nedelje. Dok oni koji žele na njima da učestvuju prikupljaju potpise i predaju svoje kandidature i liste, istraživači koji prate proces upozoravaju da načini na koji se potpisi skupljaju bacaju senku na ispravnost čitavog procesa. Da bi se učestvovalo na predsedničkim i parlamentarnim izborima, potrebno je skupiti 10 hiljada potpisa, dok je za beogradske izbor taj broj tri hiljade.
Kako bi u tome uspele, neke manje stranke, upozoravaju istraživači, posegnule su za nedozvoljenim sredstvima.
„Ako vidite da na primer SNS ima najveći broj potpisa 1.300 kod nekog overitelja, da je kod drugih to 800, 600, 500, a onda kod nekih lista vidite 2.600, 3.300, 3.800, onda vam je to već indikator, lampica se pali, da vidimo šta je situacija“, rekao je politikolog Boban Stojanović.
Lampica se upalila kod tri liste – Suverenisti, NADA i Ajmo ljudi. Te tri liste skupile su, tvrde istraživači, na mestima gde su na vlasti neobično veliki broj potpisa.
POKS, koji je u koalciiji sa DSS-om, skupio je tako skoro trećinu potpisa u Novom Sadu, gde je na prethodnim izborima bio u koaliciji sa vladajućom Srpskom naprednom strankom. Suverenisti su više od tri i po hiljade potpisa skupili u Čajetini, gde je na vlasti godinama njihov član Milan Stamatović. Koalicija „Ajmo ljudi“, više od polovine svih potpisa skupila je u dve opštine – Novi Beograd i Zemun – u kojoj je imala više potpisa nego što je imala najveća partija u Srbiji – Srpska napredna stranka.
I tu se spisak ne završava. Nedoslednosti je bilo i kod liste „Srpsko-ruske manjine“ koju predvodi Levijatan.
„Oni su predali 80 odsto potpisa overenih u Zemunu. Svi su overeni inicijalima, čak su članovi GIK prepoznali određene ljude, zvali ih, oni su rekli da nisu potpisali. Vidimo da su neki opet posegnuli za stvarima koje nisu dozvoljene ili makar ima ozbilje sumjnje ili da je neko zloupotrbeljavao podatke građana ili da je neko slao svoje ljude da potpisuju za neke druge liste“, dodaje Stojanović.
Zbog toga istraživači pozivaju da se i poverenik za zaštitu podtaka o ličnosti uključi i ispita ove navode. Tvrde da je najverovatnije reč o državnoj zloupotrebi podataka, jer postoje dva načina na koji se potpisi overavaju – kod notara i u organima lokalne samouprave.
„Kod javnih beležnika je neosporno da građanin mora da se pojavi, da da ličnu kartu i da lično potpiše, jer javni beležnici imaju svoje licence i ne bi želeli da ih rizikuju. U opštinskim upravama imamo činovnike koji su podređeni jednoj političkoj figuri, gradonačelniku, koji može da ih natera da falsifikuju potpise, tako što će izvući neke lične podatke građana iz baze podataka“, rekao je istraživač Boris Kaličanin za N1.
Ovo, međutim, nije prvi put da postoje zloupotrebe, navode istraživači. Podsećaju na 2020. godinu, kada je za kratko vreme na opštini Novi Beograd za tri liste prikupljeno više od osam hiljada potpisa. Na izborima nijedna od njih nije uspela da pređe cenzus.
„Ja mislim da je na prošlim izborima falsifikovanje potpisa služilo da se napravi privid demokratije i pluralizma jer smo imali bojkot opozicije. Dok ove godine, iako imamo sve relevatne aktere koji će učestvovati, tu je možda neki cilj da imamo više lista koje su slabe“, kaže Kaličanin.
A glasovi onih slabijih, koji ne pređu cenzus, navode istraživači, uvek završe u korpi najjačeg.
Do izbora je ostalo nešto manje od tri nedelje. Dok oni koji žele na njima da učestvuju prikupljaju potpise i predaju svoje kandidature i liste, istraživači koji prate proces upozoravaju da načini na koji se potpisi skupljaju bacaju senku na ispravnost čitavog procesa. Da bi se učestvovalo na predsedničkim i parlamentarnim izborima, potrebno je skupiti 10 hiljada potpisa, dok je za beogradske izbor taj broj tri hiljade.