Izbegavanje javnih nabavki skočilo za 2.000 odsto, procedure obesmišljene

Po prethodnom Zakonu o javnim nabavkama, na jedan raspisan tender obavljane su još 2,3 nabavke za koje procedure nisu obavezne, dok posle usvajanja novog zakona na jedan tender ide 46 takvih plaćanja.

Ovo je uvećanje od 2.000 odsto, piše Danas.

Prema zvaničnim podacima Kancelarije za javne nabavke, u prvih šest meseci prošle godine, prema starom zakonu, zaključen je primenom te normative 124.281 ugovor, a izuzeci koje je taj zakon dozvoljavao omogućili su još 285.219 nabavki. Kada je na snagu stupio novi zakon javni pozivi otvoreni su u 10.741 slučaju, a iz primene je izuzeto 495.719 nabavki.

U Topličkom centru za demokratiju kažu da je to katastrofalan trend koji ukazuje na nameru zakonodavca da obesmisli procedure, protera konkurenciju iz državnih poslova i javne nabavke u potpunosti pretvore u zonu direktnog dogovora funkcionera i njihovih biznis partnera.

„To se uklapa u opšti trend ponašanja vlasti u Srbiji koja voli da ad hok odlučuje o trošenju novca, da što manje precizira u budžetima za šta će se on upotrebiti, a vrlo retko pravi bilo kakvu studiju da li na nešto uopšte i treba trošiti. Poznato je da smo dosta visoko kotirani po stepenu korupcije, koja se najvećim delom obavlja tako što se direktno pogodi viša cena za neku uslugu, robu ili radove, a višak se posle podeli“, objašnjava za Danas ekonomista Milan Kovačević.

Po rečima Dragana Dobrašinovića iz Koalicije za nadzor javnih finansija, dve ključne stvari omogućile su da novi zakon smanji broj postupaka na koje se primenjuju odredbe Zakona o javnim nabavkama.

„Prvo je što su povećali broj slučajeva na koje se zakon ne primenjuje. Drugi razlog je to što je povećan prag ispod koga nije obavezna primena zakona. On sad iznosi tri miliona dinara za radove i milion za robu i usluge. Apsurd je to što vrednost prosečne nabavke u Srbiji iznosi nešto malo iznad tri miliona, pa je u startu bilo jasno da će veliki broj ostati ispod te rampe, odnosno da će država direktno da vrši nabavke u većem obimu“, kaže sagovornik Danasa.

Dodatni problem je to što sistem nadzora nikada nije uspostavljen.

Prema rečima ekonomiste Gorana Radosavljevića, to što neko krade kroz javne nabavke nije stvar zakona iz te oblasti, već drugih institucija, sudova i kontrole.

„Sve što je rađeno poslednjih 20 godina na tu temu, išlo je iz goreg u gore i činjenica je da tako visok stepen korupcije postoji, jer nikad nije postojala namera da se ona spreči. Nameštanje tendera je postalo praksa u ovoj zemlji“, kaže Radosavljević za Danas.  

Radosavljević zaključuje da su nabavke koje se vrše na osnovu strateških partnerstava i međudržavnih sporazuma poseban apsurd, jer je tu princip konkurencije i javnosti potpuno zapostavljen.

Po prethodnom Zakonu o javnim nabavkama, na jedan raspisan tender obavljane su još 2,3 nabavke za koje procedure nisu obavezne, dok posle usvajanja novog zakona na jedan tender ide 46 takvih plaćanja.