Najviše oranica prodato u Južnom Banatu, najskuplje zemljište u Sremu

U odnosu na isti period prethodne godine oranice su bile skuplje za 3,07 odsto, navodi Republički geodetski zavod u izveštaju „Statistika cena nepokretnosti za prvo polugodište 2026”.

Ove promene na tržištu potvrđuju ranije prognoze analitičara da će s godinama zemljište koje se koristi za proizvodnju hrane biti sve skuplje.

Uporedna analiza ipak pokazuje da je najskuplje obradivo zemljište u Vojvodini i dalje u Sremu gde su za ar poljoprivrednici morali u proseku da izdvoje 150 evra. U ovom okrugu zabeleženo je više od 800 kupoprodaja, a cena je u odnosu na isti period prošle godine porasla za 15,94 odsto, značajno više nego u drugim delovima severne pokrajine. Na teritoriji cele države najvišu cenu ipak imalo je poljoprivredno zemljište u Raškom gde su oranice u proseku koštale 182,7 evra po aru – sa rastom od 14,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

U južnoj i istočnoj Srbiji cena ara bila je najniža na teritoriji cele zemlje sa prosekom od 47,9 evra. Kada se upoređuju okruzi, može se videti da je najveći obim prometa poljoprivrednog zemljišta zabeležen u Južnobanatskom okrugu, dok je najveći međugodišnji rast prosečne cene zabeležen u Borskom okrugu.

U izveštaju RGZ napominje se da je na području Južne i istočne Srbije na teritorijama određenih katastarskih parcela u gradovima: Bor, Leskovac, Prokuplje, Zaječar i opština Negotin i Vlasotince, kao i na području Šumadije i zapadne Srbije – u Kruševcu zabeležen značajan broj kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta u rasponu od 10.000 do više od 30.000 evra po hektaru.

– Ove kupoprodaje nisu uključene u izračun statističkih parametara odgovarajućih regiona jer su realizovane za posebne namene, kao što su potrebe širenja rudnika u Boru, Hemijske industrije „Prahovo”, industrije građevinskog materijala Leskovac, rudnika u Zaječaru i solarnih elektrana u Kruševcu – ističu u RGZ.

Napomenuto je i da su u statističku analizu cena poljoprivrednog zemljišta uključene kupoprodaje kod kojih je prometovana površina veća ili jednaka 1.000 kvadrata. U obračunu je razmatrana cena po aru za svaku prometovanu parcelu za koju je bilo moguće odrediti cenu po jedinici površine.

Prema izveštaju RGZ-a za prošlu godinu o kretanjima cena oranica, region Vojvodine predstavlja najstabilnije tržište obradivog zemljišta u našoj zemlji. Prosečna cena u 2025. iznosila je 12.023 evra po hektaru, što je bilo za 1,2 odsto više nego u 2024. godini i za 4,1 nego u 2023. godini. Ističe se da ovaj region ima najjasniju vezu između cene zemljišta i njegove proizvodne funkcije, budući da je reč o prostoru sa visokom poljoprivrednom produktivnošću, razvijenim tržištem zakupa i stabilnom tražnjom za kvalitetnim obradivim površinama.