„Izvoz voća na evropsko tržište pod sve većim pritiskom konkurencije“: Šta može da se očekuje od ovogodišnje sezone

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najznačajni devizni priliv u 2023. Srbija je ostvarila izvozom smrznute maline i sličnog bobičastog voća i to nešto više od 320 miliona evra.

Vrednost izvoza maline u Nemačku iznosila je 90,19 miliona, u Francusku 61,62 miliona, u Belgiju 27,27 miliona evra, a u SAD 17,06 miliona evra.

Smrznuta malina izvozila se u 2023. i u Veliku Britaniju, Holandiju, Švedsku, Poljsku, Austriju i Kanadu.

U Rusiju je u prošloj godini izvezeno svežih jabuka u vrednosti od 35,30 miliona evra, u Saudijsku Arabiju 12,98 miliona, a u Ujedinjene Arapske Emirate 8,80 miliona evra.

U Privrednoj komori Srbije kažu da je izvoz voća iz Srbije na evropsko tržište pod sve većim pritiskom konkurencije budući da zemlje Istočne Evrope povećavaju zasade kako bi smanjile zavisnost od uvoza i povećale prihode od izvoza.

Malina – izvozni brend

Bojan Stanić iz PKS rekao je za Euronews Srbija da je Srbija s vremenom izborila ubedljivu poziciju lidera u proizvodnji i izvozu malina, što je postalo svojevrstan izvozni brend.

On, međutim, kaže da su poslednjih nekoliko godina, pojedine evropske zemlje formirale prostrane zasade malina, posebno Poljska, a da sada na scenu stupa i Ukrajina.

Stanić je rekao da je nabavna cena maline iz Srbije viša u odnosu na glavne evropske konkurente – Poljsku i Ukrajinu.

On objašnjava da je to posledica više faktora i navodi bolji kvalitet, sistem prikupljanja budući da domaća sorta maline mora ručno da se sakuplja, usitnjenost zasada.

„Iako je malina iz Srbije na višem nivou kvaliteta, deluje da su uvoznici u EU, pre svega u Nemačkoj, cenovno orijentisani i smanjuju tražnju za malinom iz Srbije. Dakle, malina iz Srbije postaje cenovno nekonkurentna“, rekao je Stanić.

I profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da postoji problem kod maline s obzirom na pojavu smrzute maline iz Ukrajine, pa je otežan plasman.

Kada je reč o jabukama, ta vrsta voća sve manje može da se izvozi u Rusiju.

Keserović kaže za Euronews Srbija da je u hladnjačama za sada ostalo mnogo jabuka, sigurno više od 100.000 tona.

Izvoz voća otežan je i zbog situacije na Bliskom Istoku.

Keserović je naveo da se jabuka po visokoj ceni izvozila u Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.

„Išla je i borovnica, po visokoj ceni, koja je izuzetno tamo cenjena. I nešto trešnje je išlo. Ove godine imamo šansu, s obzirom na to da očekujem rekordni rod trešnje u Srbiji“, kaže Keserović.

Profesor navodi da su plodovi izuzetno kvalitetni i da je Srbija dosta uradila na uvođenju savremenih tehnologija.

„Globalna situacija, s jedne strane rat u Ukrajini, onda problem na Bliskom istoku, gde je naše voće krenulo kao jedan prepoznati brend, odraziće se na samu voćarsku proizvodnju“, rekao je Keserović.

Prema njegovim rečima, voće se izvozi i na evropsko tržište, ali stidljivo.

„Išla je jabuka, išla je kruška koje u Evropi nema i deficitarna je“, dodaje profesor Keserović.

Šta otežava plasman voća iz Srbije?

Profesor Keserović kaže da će izvoz otežati stavljanje van snage akta Uprave carine, na predlog poslovne zajednice, koji je previđao da prioritet u prelazu teretnih vozila imaju voće, povrće i meso.

U međuvremenu, Uprava carina je saopštila da je zbog tvrdnji pojedinih prevoznika da se status prioritetnog prelaska granice zloupotrebljava i da se van sezone svežeg voća i povrća u hladnjačama prevozi razna druga roba uz korišćenje povlašćenog statusa, pa se obilazi kolona iako za to nema osnova, donela internu odluku da se prelazak granice uz prioritet privremeno potpuno obustavi, do konačnog dogovora sa prevoznicima o tome na koji način da se uredi ova oblast.

Uprava carina je zajedno sa predstavnicima drugih državnih organa na granici i PKS pozvala udruženja prevoznika da dostave svoje predloge o modalitetima prioritetnog prelaska granice za one koji transportuju lakokvarljivu robu, kako bi to pitanje moglo zajednički da se razmotri i u najkraćem roku uredi.

Keserović navodi da se odluka da se prelazak granice uz prioritet privremeno potpuno obustavi dešava neposredno pred početak berbe jagoda.

„Kako će u tim kamionima hladnjačama stajati tri dana jagoda i kakva će ona stići, recimo bilo gde da se izvozi? Pa čak i borovnica i malina. Otežan je plasman i zbog pojave voća iz Ukrajine, po dosta niskim cenama, kao što se to desilo sa žitaricama“, rekao je Keserović.

On je naveo da u Srbiji nema dovoljno prerađivačkih kapaciteta.

„Ako se javljaju tako kritični trenuci zašto se voće ne preradi, recimo u koncentrate, u kaše, sve to može da stoji. Ne radimo dosta na proizvodima više finalne obrade. Samo ako odete u bilo koji supermarket videćete čokoladirane šljive i višnje, nisu iz Srbije. Odakle su? Dolaze iz inostranstva“, rekao je Keserović.

On kaže da se mora razvijati svest o značaju lokalnog proizvoda.

„Da li moguće da ako vi sad odete u Slankamen i tražite sok od jabuke u bilo kojem tamo restoranu, kažu da nemaju. Ako hoćete sok koji ima deklaraciju sa Fruške gore, ne možete ga naći“, dodaje Keserović

On smatra da je važno da posticaji budu veći u intenzivnoj proizvodnji, pogotovo u voćarskoj proizvodnji zato što se tu ostvaruje jako veliki devizni priliv od izvoza.

„Veliki su problemi sad u poljoprivredi i u voćarskoj proizvodnji. Pored ove štete koje stalno nastaju od klimatskih promena, velike suše, imamo i problem da su jako porasli troškovi proizvodnje. Ključna stvar, ono što sam ja stalno govorio, da ne mogu biti isti podsticaji i za ratarske kulture i za intenzivnu proizvodnju, to se svuda razlikuje. Odete samo u Sloveniju, Hrvatsku, zna se u Evropskoj uniji koliko je po hektaru za voćarsku proizvodnju, zna se koliko je za ratarsku proizvodnju“, rekao je Keserović.