Kakav je vodni potencijal Srbije?

U tom izveštaju prognoze nisu bile obećavajuće, a procene su bile da do 2050. godine polovina svetske populacije možda neće imati vodu za piće.

Zbog čega je to tako?

Dva glavna faktora guraju planetu ka žeđi: rast stanovništva i klimatske promene.

Većina svetske slatke vode troši se na poljoprivredu, uglavnom za navodnjavanje useva, ali i za uzgoj stoke i uzgoj vodenih organizama, kao što su ribe. Kako raste globalna populacija, raste i poljoprivredna proizvodnja.

Onda, tu su i klimatske promene. Kako se gasovi staklene bašte gomilaju u Zemljinoj atmosferi, zadržavajući toplotu i menjajući vreme i klimu na planeti, ako nešto ne uradimo, voda će postajati sve dragocenija. Rastuće globalne temperature menjaju vremenske obrasce i menjaju kruženje vode između tla i atmosfere. Ekstremni događaji, kao što su poplave i suša, postaju sve češći na našoj planeti koja se zagreva.

Do 2050. godine oko 3,5 do 4,4 milijarde ljudi širom sveta živeće sa ograničenim pristupom vodi, od kojih više od milijardu u gradovima.

Kako stoje stvari u Srbiji? Kakvim vodnim resursima raspolažemo?

Srbija je država za koju u globalu kažemo da je bogata vodama. Međutim, stvari su malo složenije.

O tome smo pričali sa dr Ana Milanović Pešić sa Geografskog instituta “Jovan Cvijić”. Ona nam je objasnila da kada govorimo o podzemnim vodama, koje često podcenjujemo, u Srbiji ima najviše freatskih izdani, najplićih i najpodložnijih zagađenjima. Zatim su manje zastupljene one kvalitetnije arteške i subarteške izdani. A najmanje su zatsupljene one najkvalitetnije, krastne izdani koje nastaju na kraškim terenima.

Kapaciteti izvorišta podzemnih voda u Srbiji je od 678 do 750 miliona metara kubnih, ali je problem što su to sporoobnovljivi resursi podložni zagađenju.

Kada su u pitanju površinske vode, Srbija ima izuzetno razvijenu rečnu mežu, ali 90 odsto rečne mreže čine tranzitne vode. To su one vode, koje svojim donjim tokom ulaze i protiču kroz našu zemlju.

Kada su u pitanju naše domicilne vode, one koje nastaju na teritoriji Srbije, ne možemo se pohvaliti velikim bogatstvom. Najznačajnija je najveća nacionalna reka Velika Morava čiji sliv čini svega 4 odsto rečne mreže.

Navodnjavanje u Srbiji

I u Srbiji velike količine vode odlaze na poljoprivredu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno zahvaćeno 99.355 hilj. m3 vode, što je za 7,3% više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8%, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8% površine, kapanjem 8,1% površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1% površine.

Tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 54.639 ha poljoprivrednih površina, što je za 4,6% više nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,4%) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4%) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3%).

Kako bi umanjili sprečili posledice i po životnu sredinu i za poljoprivrednike, a poljoprivredne prakse učinili održivim, Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije donelo je Pravilnik o kodeksu dobre poljoprivredne prakse. U članove ovog Pravilnka uvrštene su mere koje se odnose na smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte izazvanih poljoprivrednom proizvodnjom, kao i – između ostalog – smernice za smanjenje rizika od zagađenja poljoprivrednog zemljišta i podzemnih voda izvorima zagađivača iz poljoprivredne proizvodnje nitratima i fosfatima.

Promenom ponašanja svih nas, poštovanjem propisanih praksi – koje poljoprivrednici svesni posledica po prinos već uveliko primenjuju, ali i korišćenjem novih rešenja iz svih nauka, bićemo na dobrom putu da sačuvamo vodu.