Koliko je bezbedna hrana koju jedemo – Slučaj iz klanice u Aleksandrovcu zabrinuo građane

Kako kaže Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu, problematično je i što je utvrđeno da klanica nije imala dokumentaciju o poreklu svojih proizvoda zbog čega je objekat privremeno zatvoren. Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije ističe da je u ovakvim slučajevima potrebna oštrija kaznena politika za one prodavce koji svesno krše pravila.

Pošto je u jednoj klanici u Aleksandrovcu otkriveno gotovo 700 kilograma govedine bez prateće dokumentacije, veterinarska inspekcija je odlučila da se meso povuče iz prometa i uništi, a objekat privremeno zatvori. Ovo je samo jedna u nizu kontrola koje sprovodi Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

„U Aleksandrovcu, u klanici, utvrđeni su propusti, to je bio jedan u nizu inspekcijskih nadzora koja inspekcija obavlja inače u okviru svojih redovnih kontrola. Tom prilikom je nađeno 680 do 700 kilograma junećeg mesa“, objašnjava za RTS Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu.

Kaže da je problem nastao zato što nije bilo načina da se utvrdi poreklo mesa – dokumentacija koja prati ceo lanac od uzgoja životinje do klanja, nije postojala. Upravo ta dokumentacija je ključna kako bi se procenio zdravstveni status životinje, način njenog odgoja i poreklo. Bez nje, inspekcija je morala da postupi po propisima.

„Nismo imali dokaz o poreklu mesa. Prateća dokumentacija nije mogla da se pokaže – te smo ga proglasili nebezbednim i dali na poništenje“, naglašava Ivanjac.

Kako kaže, odgovornost u ovakvim situacijama snosi „subjekat u poslovanju hranom“ – u ovom slučaju, klanica. Zakon definiše da je proizvođač taj koji mora da postupa po pravilnicima i garantuje bezbednost hrane, dok je uloga inspekcije da kontroliše njihovo poštovanje.

„Zakon o bezbednosti hrane prepoznaje prvog u liniji kao subjekta – onoga ko se neposredno bavi proizvodnjom i skladištenjem hrane. On je dužan da postupa po zakonu, a mi smo tu da nadziremo ceo sistem i garantujemo bezbednost hrane potrošačima“, naglašava Ivanjac.

Delovanje inspekcije

Pored nebezbednog mesa, inspekcija je u objektu zatekla i tri i po tone sporednih proizvoda životinjskog porekla koji su bili nepravilno skladišteni.

„To su proizvodi koji ne ulaze u lanac ishrane ljudi, ali se od njih dobijaju drugi proizvodi – poput hrane za životinje. Problem je što su bili neuslovno čuvani – bez hladnog lanca i adekvatnih uslova za skladištenje“, ukazuje sagovornica.

Kako podvlači, zbog toga postoji opasnost od širenja zaraza, jer se takvi organski ostaci mogu lako pokvariti i privući glodare. U normalnim uslovima, ti proizvodi bi trebalo da se predaju kafileriji – ustanovi koja ih uništava na bezbedan način. Međutim, u ovom slučaju, to nije bilo urađeno.

„Inspekcija je naložila da se i sporedni proizvodi i meso odnesu u kafileriju na neškodljivo uništenje“, navodi Ivanjac.

Protiv vlasnika klanice pokrenut je postupak, a objekat je trenutno pod zabranom rada.

„Proces je pokrenut i sud će doneti konačnu odluku. Za nas je taj subjekat sada visokorizičan. Izrečena je zabrana korišćenja opreme i prostora. Da bi nastavili rad, moraju da pokažu da su ispravili sve nepravilnosti i obnovili ugovore sa kafilerijom“, kaže Ivanjac.

Gubitak poverenja

Slučaj iz Aleksandrovca zabrinuo je i Nacionalnu organizaciju potrošača Srbije. Kako kažu, pritužbe potrošača na proizvode od mesa nisu retkost, a problemi nisu ograničeni samo na registrovane proizvodne objekte.

„Aleksandrovac je jedan primer, ali takvih slučajeva ima svuda. Zamislite tek koliko ima neregistrovanih objekata koji meso prodaju kroz slavlja i razne proslave. Tu je ogroman problem“, kaže Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača.

Navodi da se pritužbe potrošača najčešće odnose na ukus i kvalitet mesa, ali i na to šta se zapravo nalazi u proizvodima. Potrošači sve češće gube poverenje u sistem i u ono što jedu.

„Ključni problem je gubitak poverenja. Vi verujete da je proizvođač sve uradio po propisu – a nemate način da to sami proverite. Pitanje je šta zaista jedemo“, naglašava Nikolić.

Podseća i na primer od pre više od decenije kada je organizacija koju predstavlja, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, radila kontrolu sokova i rakija – i otkrila brojne nepravilnosti, uključujući i falsifikovanu šljivovicu.

„Osim zdravstvenog aspekta, bitno je i šta mi unosimo u organizam. A takve kontrole se danas ne rade dovoljno“, zaključuje Nikolić.

Šta dalje

Iako nedostaje inspektora na terenu, iz Uprave za veterinu poručuju da se redovne i vanredne kontrole sprovode na teritoriji cele Srbije.

„Naše kontrole su stalne, sa ljudstvom koje imamo. Za ceo obim subjekata koje nadziremo potrebno je više inspektora. Ipak, i sa ovim kapacitetima, mi radimo redovne i vanredne kontrole“, ističe Ivanjac.

I pored ograničenih resursa, iz Uprave poručuju da je hrana na srpskom tržištu bezbedna – pod uslovom da se kupuje u registrovanim, legalnim objektima.

„Apelujemo na potrošače da kupuju hranu u legitimnim objektima – tako će biti sigurni da je hrana koju jedu zdrava i bezbedna“, zaključuje Ivanjac u razgovoru za Jutarnji program.

Kaznena politika

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije ističe da razume ograničenja sa kojima se suočavaju inspekcijske službe, ali upozorava da se u ovakvim slučajevima ne radi samo o prekršaju, već o ozbiljnom ugrožavanju zdravlja građana, koje treba tretirati kao kriminal.

„Ja razumem ovo što koleginica Ivanjac kaže i prosto je nemoguće da vi znate šta se u svakom trenutku dešava u našoj zemlji. Znate, kada postoji osoba koja hoće da napravi bilo kakav prekršaj, bilo kakvu ilegalnu, pa da kažemo i kriminalnu aktivnost“, kaže Nikolić.

Upozorava da ovakva praksa može imati tragične posledice po građane, jer nebezbedno meso može izazvati teške bolesti, pa čak i smrtne ishode. Međutim, umesto da se misli na dobrobit građana, pojedinci se, kako kaže, vode isključivo profitom.

„I šta se onda s tim dešava? Da će neko toga da se razboli, možda, daleko bilo, i da premine – ali nema veze, vi samo mislite o svom profitu“, ističe Nikolić.

Naglašava da se prema objektima koji se ponavljano ogrešuju o propise mora postupati strože. Kako kaže, potrebno je uvesti oštriju kaznenu politiku i tretirati ih kao povratnike u kršenju zakona.

„Malopre sam čuo jedan detalj, da će taj konkretno subjekt iz Aleksandrovca ući u takozvanu visokorizičnu zonu, listu i tako dalje – to je takozvani povratni prestupnik. Prema njima se treba drugačije ponašati“, naglašava Nikolić.

Predlaže da se u oblasti prometa hrane uvedu daleko strože kazne, uključujući i zatvorske, kako bi se poslala jasna poruka da je ugrožavanje zdravlja građana nedopustivo.

„Kaznena politika u prometu hrane, za ljude, humano pre svega, mora se značajno pooštriti. Moraju biti zaprećene kazne zatvorom, jer jedino tako može da se deluje preventivno“, smatra sagovornik iz Nacionalne organizacije potrošača.

Nikolić takođe ističe da je za efikasniji nadzor nad tržištem neophodno povećati broj inspektora i unaprediti kapacitete službi koje brinu o bezbednosti hrane.

„Za češće kontrole treba višak ljudstva. Bez dovoljnog broja ljudi na terenu, nema efikasne zaštite potrošača”, zaključuje Nikolić u razgovoru za Jutarnji program.