Koliko nas košta put do katastra – da li je zakon „kriv“ za povećanje troškove upisa nepokretnosti
Kad se kupi nekretnina treba je upisati u katastar nepokretnosti. Od nedavno to ne možete da uradite sami već morate da angažujete profesionalce, odnosno advokata, javnog beležnika i licencirane geodetske organizacije – da podnesu zahtev u vaše ime. Da taj dodatni trošak diskriminiše one slabijeg imovnog stanja, ocenila je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, koja je Ustavnom sudu uputila inicijativu da se preispitaju te odredbe zakona.
Podeli vest:
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nedavno je Ustavnom sudu Srbije uputila inicijativu da se preispitaju odredbe Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i upisu infrastrukture kojim je najveći broj građana upućen na angažovanje profesionalnih korisnika, odnosno advokata, javnih beležnika i licenciranih geodetskih organizacija pri podnošenju zahteva.
Posle obraćanja većeg broja građana iz raznih delova Srbije, poverenica kaže da je bilo jasno da se deo njih oseća diskriminisano zbog pojedinih odredaba Zakona o upisu u katastar.
„Ispostavilo se da građani više ne mogu sami da podnesu zahtev za upis već to moraju učiniti samo preko advokata ili geodetske organizacije koja verifikuje sva dokumenta i sada pored republičkih administrativnih taksi treba da plate i advokatske usluge koje su, prema važećim tarifiniku, 24.000 dinara. To znači da ova, naizgled neutralna odredba, koja treba jednako da tretira sve, je vrlo diskriminatorna za građane koji nemaju novac za upis“, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Sa argumentom poverenice da građani nemaju jednaka prava pri upisu u registar, i podsećanjem da Zakon o opštem upravnom postupku koji važi i za geodetski zavod garantuje pre svega pomoć stranci, pouzdanost i jedinstvenost pravnog poretka – slaže se Republički geodetski zavod.
Međutim, iako su se pridružili pozivu za ocenu ustavnosti, nedavno su saopštenjem rekli nešto drugo.
„Odstupanje od propisane forme upisa u katastar zakonom je zabranjeno i savetujemo da se građani obrate profesionalcima za pomoć pri upisu. Proces upisa u katastar je toliko strogo definisan da i najmanji formalni nedostatak, može da dovede do odbijanja upisa. Svaki propust državnog službenika u ovom postupku podleže krivičnoj odgovornosti“, navodi se u saopštenju RGZ-a.
Prošle godine usvojene su izmene Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti kojim je predviđeno da građani više ne mogu direktno da podnesu zahtev za neku promenu u RGZ, već to moraju da rade preko takozvanih profesionalnih korisnika, advokata i geodetskih organizacija.
„Ono što znam je da advokatura ima konstantne kontakte i sa predstavncima izvršne vlasti, a imala je i sa predstavnicma RGZ-a. Advokatura se izjašnjavala, učestvovala je u radu radne grupe, mnogo puta su iznošene različite primedbe, ali ti predlozi nisu prihvaćeni i smatram da smo dobili jedan propis na koji svi subjekti izvan same izvršne vlasti imaju poprilično opravdane zamerke“, tvrdi advokat Miloš Vučeljić.
Kada su uvedene reforme katastra, zakonom usvojenim 2018. godine rečeno je da su revolucionarne i najznačajnije, uz reforme zdravsta. Tada je kao prednost istaknuto to što će građani upisivati imovinu samo na jednom šalteru, da će dobiti efikasniji katastar i pravnu sigurnost.
Podeli vest:
