Kupovna moć građana u ogledalu statistike

S druge strane, u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, odnos zarade bez poreza i doprinosa i prosečne potrošačke korpe ukazuje na rast kupovne moći, pošto je u trećem kvartalu prošle godine za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo neophodno 1,19 prosečnih zarada.

Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da se statistički radi o malim razlikama, iako je jasno da kupovna moć pada.

„Životni standard značajnog dela stanovništva je opao pre svega zbog rasta cena hrane i energenata. Ljudi najveći deo dohotka izdvajaju za to. Ove stavke su u poslednjih godinu i po dana više poskupele nego što su povećane nominalne zarade. One sa nižim dohocima to više pogađa”, kaže Molnar.

Podseća da su struja i gas poskupeli tri puta ove godine, a početkom oktobra su povećane akcize na gorivo, struju, kafu, alkohol i duvanske proizvode. Samo u toku ove godine kumulativan (ukupan) rast cene struje će iznositi oko 26 odsto, a gasa oko 33 odsto.

„Kada je u pitanju nivo životnog standarda, ljudi su na prvom mestu zainteresovani za obim lične potrošnje, odnosno za to koliko dobara mogu da obezbede pomoću dohotka kojim raspolažu. Viši standard postiže se ukoliko se omogući kupovina veće količine proizvoda i usluga”, kaže sagovornik Politike.

Molnar podseća da je kod nas promet robe u trgovini na malo (korigovan za inflaciju) u periodu 2014–2022. godine u kontinuitetu rastao. Sada je situacija obrnuta. Kada se to ima u vidu, potpuno je jasno zbog čega vlada opšti utisak da se u 2023. godini materijalni položaj ljudi pogoršao. Posle višegodišnjeg uzastopnog povećanja „od imati” odjednom je došlo do smanjenja „do nemati”. Inače, prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) u našoj zemlji već niz godina kaska za vrednošću prosečne potrošačke korpe. Zvanična statistika sada pokazuje da je međugodišnja inflacija osam odsto, a da je hrana poskupela za godinu dana samo 9,1 odsto. Međutim, treba pogledati i one uslovno rečeno malo starije podatke. Profesor Molnar je uporedio podatke za godinu i po dana.

Naime, u julu 2023. u odnosu na januar 2021. godine cene su u proseku porasle za čak 31 odsto. Hrana je u julu 2023. u poređenju sa januarom 2021. bila skuplja za čak 51,9 odsto, pri čemu su najviše poskupeli hleb i žitarice 41,3 odsto, meso 48,5 odsto, riba 41,4 odsto, mleko, sir i jaja 58 odsto, ulja i masti 46,3 odsto, voće 45,3 odsto, povrće čak 79 odsto, bezalkoholna pića 33,5 odsto, kafa i čaj 44,1 odsto.

Što se tiče ocene statistike da je akcija „Bolja cena” snizila inflaciju, sagovornik kaže da je ona iznuđena kada se uzmu u obzir predočeni dokazi o padu životnog standarda znatnog broja građana tokom poslednje dve i po godine, a postavlja pitanje koji procenat građana u strukturi svoje potrošačke korpe uopšte ima artikle čija je cene snižena, odnosno kome je ova mera namenjena. Zaključuje, standard se ne može povećati „na silu”.

Ivan Nikolić, urednik publikacije Mesečne analize i trendovi, u poslednjem broju navodi da je vrednost prometa robe u trgovini na malo u oktobru 2023. godine bila veća nego u istom mesecu prethodne godine za 7,6 odsto. Inflacija je poništila to povećanje, te je realni promet na istom nivou iz oktobra 2022.

„Ukoliko se uporede prvih deset meseci ove godine sa istim periodom 2022, realni promet robe u trgovini na malo je i dalje niži za 3,4 odsto. Ako se dinamika prometa u trgovini na malo tekuće prati putem realnih desezoniranih podataka i trend-ciklusa, videće se da je posle kraja prvog tromesečja 2022. godine realni promet opadao narednih dvanaest meseci. Trend se preokreće naviše od juna ove godine, pri čemu je njegova vrednost sve bliža lanjskom proseku. Zato, za prvih deset meseci ove godine u odnosu na isti period 2022. realni pad prometa je i dalje relativno visokih 3,4 odsto. Realni promet hrane, pića i duvana u oktobru ove godine realno je vraćen na nivo iz oktobra 2022. godine, dok je realni promet neprehrambenih proizvoda bio veći za 3,3 odsto”, kaže Nikolić.