Tržište rada u Srbiji doživljava značajne promene poslednjih godina, sa zanimanjima koja donose izuzetno visoke zarade. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za januar, pojedine profesije značajno odstupaju od prosečne plate u zemlji, stvarajući nove prilike za profesionalni razvoj.
U dokumentu „Zarade poslanika u zemljama Evropske unije“ analizirane su zarade poslanika 18 zemalja – Austrije, Belgije, Češke, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Holandije, Italije, Letonije, Litvanije, Mađarske, Nemačke, Poljske, Portugala, Slovačke i Švedske, kao i u zarade poslanika Evropskog parlamenta.
Od ukupno 13 neradnih dana u 2025. godini, u februaru svi zaposleni imaju čak tri povodom Dana državnosti – 15, 16. i 17. februar. Ako državni praznik padne u nedelju, prvi naredni radni dan takođe se proglašava neradnim.
Tržište rada u Srbiji je tokom prošle godine obeležila stabilnost sa ukupno 73.732 oglasa za posao, što je 0,7 odsto više nego 2023, a zabeležen je i deficit radnika u zanatskom sektoru.
Ono što nazivamo 13. platom jesu dodatne naknade koje kompanije isplaćuju radnicima kao dobrovoljne bonuse, zasnovane na učinku ili kao obavezne isplate jednake mesečnoj zaradi.
Gotovo da nema zaposlenog koji se s vremena na vreme ne zapita kolika će mu biti penzija. Formula za izračunavanje penzije postoji, ali nije nimalo jednostavna, pa većina ljudi dočeka 65. godinu da sazna kolika će im biti primanja u starosti.
Prosečna mesečna neto plata za prvih šest meseci ove godine iznosila je 96.579 dinara što je nominalno za 14,7 odsto a realno za 9,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Čak 87 odsto zaposlenih nema platu za život, odnosno toliko radnika je imalo platu manju od 140.000 dinara, pokazuju zvaničnim statistički podacima za maj. Plata koja pokriva osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika i njihovih porodica u Srbiji iznosi 144.457 dinara. To pokazuje najnoviji obračun Centra za politike emancipacije.
Oko 1,7 milijardi dinara, što je više od 14 miliona evra, zaradio je prošle godine građanin Srbije koji je poreznicima prijavio najveći ostvareni prihod. Iako Poreska uprava Srbije nije objavila detalje, moglo bi se zaključiti da se bavi jednim od pet najčešće prijavljenih zanimanja među obveznicima ovog poreza, a to su: menadžer, direktor, inženjer, ekonomista ili pravnik.
Poslovanje malih preduzeća često je suočeno sa izazovima koji nameću neobične i ponekad kontroverzne prakse. Jedna od najrasprostranijih je isplata minimalca na račun, dok se ostatak plate daje u kešu. Razlog za ovo je jednostavan: visoki doprinosi i porezi.
Proizvodnja duvanskih proizvoda i naučno istraživanje i razvoj su delatnosti koje se već neko vreme nalaze pri vrhu liste najvećih zarada u Srbiji, a sada su premašila magičnu granicu od 200.000 dinara.
Za vreme provedeno na bolovanju radnik će dobiti platu u iznosu od 65 odsto svoje zarade. Ovo, međutim, ne važi ako radnik radi za minimalac – u tom slučaju, po zakonu mu sleduje njegova cela (minimalna) zarada i tokom bolovanja. Postoji samo jedan izuzetak, ali on nikako ne podrazumeva da poslodavac „preko noći“ odluči da radniku isplati manje od minimalca. Naprotiv.
Poslovi u oblasti informacionih tehnologija spadaju među najplaćenije u Srbiji, sa prosekom iznad 200.000 dinara – proizilazi iz podataka zvanične statistike, ali i podataka specijalizovanih platformi za zapošljavanje. Međutim, poslova koji su plaćeni iznad prosečne plate ima i u drugim oblastima. Prema statistici – u još četiri sektora, mimo IT, prosek premašuje 100.000 dinara. A, prema podacima platforme Poslovi Infostud, plata raste i kod zanata raznih profila.
Da biste imali penziju višu od 100.000 dinara, neophodno je da ste tokom 40 godina radnog staža svakog meseca dobijali platu u visini bar dve prosečne zarade u Srbiji.
Odlukom Ustavnog suda u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom promenjen je način na koji se obračunava zarada ženama koje održavaju trudnoću. Do sada su te žene bile u neravnopravnom položaju budući da su im u obračun proseka zarade meseci provedeni na trudničkom bolovanju računati sa nulom. Oštećene majke po slovu zakona imaće pravo i na obeštećenje. Odluku Ustavnog suda pozdravila su udruženja roditelja, uz napomenu da pomenuti zakon ima još spornih članova.
Prosečna zarada (bruto) obračunata za decembar 2023. godine iznosila je 130.405 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 95.093 dinara.
Tehnologija, kao najbrže rastuća industrija, nudi mnogo mogućnosti za one koji se njome bave. Međutim, za žene je ona i dalje teren sa znatnim preprekama. Iako IKT sektor u našem regionu, kao i u svetu, beleži brz rast i otvara brojne mogućnosti za ekonomski i društveni razvoj, praksa pokazuje da one često ostaju zaglavljene na nižim pozicijama usled sistemskih, teško uočljivih predrasuda. Nedovoljno su zastupljene na najvišim rukovodećim mestima, uprkos istom ili višem stepenu obrazovanja.
Prosečna zarada (bruto) obračunata za novembar 2023. godine iznosila je 123.971 dinar, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 89.956 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Neoporezivi iznos zarade povećan je od 1. januara ove godine sa doskorašnjih 21.712 dinara na 25.000 dinara mesečno.
Minimalna cena rada biće povećana za 17,8 odsto od 1. januara 2024. godine, kada će umesto sadašnjih u proseku 40.020 dinara, iznositi 47.154 dinara mesečno.
