Prosečna majska neto plata zaposlenih u javnom sektoru je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 123.511 dinara i bila je za oko 7.200 dinara veća od proseka u privatnom sektoru, koji je iznosio 116.319 dinara.
Urednica „Biznis magazina“ i „Ekonometra“ Radojka Nikolić rekla je za RTS da broj onih koji primaju najniže i najviše plate u Srbiji ukazuje da je naše društvo veoma polarizovano.
Zoi Saldana postala je glumica sa najvećom zaradom u istoriji.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečan prihod u Srbiji 2024. iznosio 97.705 dinara, dok su izdaci bili 98.165 dinara.
Prosečna zarada (bruto) obračunata za maj 2025. godine iznosila je 148.930 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 107.705 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Andrej Brkić iz Unije poslodavaca Srbije rekao je da pregovori o povećanju minimalne cene rada nisu bili laki, ali da je postignut istorijski dogovor o povećanju za 9,4 odsto, ali i da su poslodavci zahtevali čitav set mera kako ne bi trpela privreda. Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije napominje da mera o minimalnoj zaradi obuhvata 90.000 ljudi ali da je neophodno pričati i o prosečnoj zaradi da ne bi došlo do neke vrste uravnilovke zarada.
Tržište rada u Srbiji doživljava značajne promene poslednjih godina, sa zanimanjima koja donose izuzetno visoke zarade. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za januar, pojedine profesije značajno odstupaju od prosečne plate u zemlji, stvarajući nove prilike za profesionalni razvoj.
U dokumentu „Zarade poslanika u zemljama Evropske unije“ analizirane su zarade poslanika 18 zemalja – Austrije, Belgije, Češke, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Holandije, Italije, Letonije, Litvanije, Mađarske, Nemačke, Poljske, Portugala, Slovačke i Švedske, kao i u zarade poslanika Evropskog parlamenta.
Od ukupno 13 neradnih dana u 2025. godini, u februaru svi zaposleni imaju čak tri povodom Dana državnosti – 15, 16. i 17. februar. Ako državni praznik padne u nedelju, prvi naredni radni dan takođe se proglašava neradnim.
Tržište rada u Srbiji je tokom prošle godine obeležila stabilnost sa ukupno 73.732 oglasa za posao, što je 0,7 odsto više nego 2023, a zabeležen je i deficit radnika u zanatskom sektoru.
Ono što nazivamo 13. platom jesu dodatne naknade koje kompanije isplaćuju radnicima kao dobrovoljne bonuse, zasnovane na učinku ili kao obavezne isplate jednake mesečnoj zaradi.
Gotovo da nema zaposlenog koji se s vremena na vreme ne zapita kolika će mu biti penzija. Formula za izračunavanje penzije postoji, ali nije nimalo jednostavna, pa većina ljudi dočeka 65. godinu da sazna kolika će im biti primanja u starosti.
Prosečna mesečna neto plata za prvih šest meseci ove godine iznosila je 96.579 dinara što je nominalno za 14,7 odsto a realno za 9,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Čak 87 odsto zaposlenih nema platu za život, odnosno toliko radnika je imalo platu manju od 140.000 dinara, pokazuju zvaničnim statistički podacima za maj. Plata koja pokriva osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika i njihovih porodica u Srbiji iznosi 144.457 dinara. To pokazuje najnoviji obračun Centra za politike emancipacije.
Oko 1,7 milijardi dinara, što je više od 14 miliona evra, zaradio je prošle godine građanin Srbije koji je poreznicima prijavio najveći ostvareni prihod. Iako Poreska uprava Srbije nije objavila detalje, moglo bi se zaključiti da se bavi jednim od pet najčešće prijavljenih zanimanja među obveznicima ovog poreza, a to su: menadžer, direktor, inženjer, ekonomista ili pravnik.
Poslovanje malih preduzeća često je suočeno sa izazovima koji nameću neobične i ponekad kontroverzne prakse. Jedna od najrasprostranijih je isplata minimalca na račun, dok se ostatak plate daje u kešu. Razlog za ovo je jednostavan: visoki doprinosi i porezi.
Proizvodnja duvanskih proizvoda i naučno istraživanje i razvoj su delatnosti koje se već neko vreme nalaze pri vrhu liste najvećih zarada u Srbiji, a sada su premašila magičnu granicu od 200.000 dinara.
Za vreme provedeno na bolovanju radnik će dobiti platu u iznosu od 65 odsto svoje zarade. Ovo, međutim, ne važi ako radnik radi za minimalac – u tom slučaju, po zakonu mu sleduje njegova cela (minimalna) zarada i tokom bolovanja. Postoji samo jedan izuzetak, ali on nikako ne podrazumeva da poslodavac „preko noći“ odluči da radniku isplati manje od minimalca. Naprotiv.
Poslovi u oblasti informacionih tehnologija spadaju među najplaćenije u Srbiji, sa prosekom iznad 200.000 dinara – proizilazi iz podataka zvanične statistike, ali i podataka specijalizovanih platformi za zapošljavanje. Međutim, poslova koji su plaćeni iznad prosečne plate ima i u drugim oblastima. Prema statistici – u još četiri sektora, mimo IT, prosek premašuje 100.000 dinara. A, prema podacima platforme Poslovi Infostud, plata raste i kod zanata raznih profila.
Da biste imali penziju višu od 100.000 dinara, neophodno je da ste tokom 40 godina radnog staža svakog meseca dobijali platu u visini bar dve prosečne zarade u Srbiji.
