Za vreme provedeno na bolovanju radnik će dobiti platu u iznosu od 65 odsto svoje zarade. Ovo, međutim, ne važi ako radnik radi za minimalac – u tom slučaju, po zakonu mu sleduje njegova cela (minimalna) zarada i tokom bolovanja. Postoji samo jedan izuzetak, ali on nikako ne podrazumeva da poslodavac „preko noći“ odluči da radniku isplati manje od minimalca. Naprotiv.
Poslovi u oblasti informacionih tehnologija spadaju među najplaćenije u Srbiji, sa prosekom iznad 200.000 dinara – proizilazi iz podataka zvanične statistike, ali i podataka specijalizovanih platformi za zapošljavanje. Međutim, poslova koji su plaćeni iznad prosečne plate ima i u drugim oblastima. Prema statistici – u još četiri sektora, mimo IT, prosek premašuje 100.000 dinara. A, prema podacima platforme Poslovi Infostud, plata raste i kod zanata raznih profila.
Da biste imali penziju višu od 100.000 dinara, neophodno je da ste tokom 40 godina radnog staža svakog meseca dobijali platu u visini bar dve prosečne zarade u Srbiji.
Odlukom Ustavnog suda u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom promenjen je način na koji se obračunava zarada ženama koje održavaju trudnoću. Do sada su te žene bile u neravnopravnom položaju budući da su im u obračun proseka zarade meseci provedeni na trudničkom bolovanju računati sa nulom. Oštećene majke po slovu zakona imaće pravo i na obeštećenje. Odluku Ustavnog suda pozdravila su udruženja roditelja, uz napomenu da pomenuti zakon ima još spornih članova.
Prosečna zarada (bruto) obračunata za decembar 2023. godine iznosila je 130.405 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 95.093 dinara.
Tehnologija, kao najbrže rastuća industrija, nudi mnogo mogućnosti za one koji se njome bave. Međutim, za žene je ona i dalje teren sa znatnim preprekama. Iako IKT sektor u našem regionu, kao i u svetu, beleži brz rast i otvara brojne mogućnosti za ekonomski i društveni razvoj, praksa pokazuje da one često ostaju zaglavljene na nižim pozicijama usled sistemskih, teško uočljivih predrasuda. Nedovoljno su zastupljene na najvišim rukovodećim mestima, uprkos istom ili višem stepenu obrazovanja.
Prosečna zarada (bruto) obračunata za novembar 2023. godine iznosila je 123.971 dinar, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 89.956 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Neoporezivi iznos zarade povećan je od 1. januara ove godine sa doskorašnjih 21.712 dinara na 25.000 dinara mesečno.
Minimalna cena rada biće povećana za 17,8 odsto od 1. januara 2024. godine, kada će umesto sadašnjih u proseku 40.020 dinara, iznositi 47.154 dinara mesečno.
Zvanična statistika saopštila je da je kupovna moć građana Srbije u trećem kvartalu bila slabija nego u drugom, pošto je za pokrivanje prosečne potrošačke korpe u trećem kvartalu bilo potrebno 1,18 prosečnih zarada, a u drugom kvartalu 1,16.
U protekloj godini više novca je akumulirano kroz nasledstvo, nego što je zarađeno poslovnim poduhvatima.
Izdavanje kuća i stanova na dan više se nego dobro isplati, i u svetu i kod nas. Nema evidencije o tome koliko se nepokretnosti izdaje na taj način u Srbiji, ali se procenjuje da je samo u Beogradu više od hiljadu i po. Cena ide i do 200 evra za stan na dan. Na tu zaradu malo ko plaća porez.
Više od decenije porodica Vujić iz Opova uspešno se bavi proizvodnjom cveća. Robu prodaju na pijacama u Pančevu, Beogradu i u svom rasadniku, a ovih dana pored prodaje jesenjeg rasada uveliko se pripremaju za prolećnu proizvodnju.
Neoporezivi iznos zarade biće povećan od januara 2024. godine sa dosadašnjih 21.712 dinara na 25.000 dinara mesečno, predviđeno je predlogom izmena Zakona o porezu na dohodak koji je Vlada Srbije uputila u skupštinsku proceduru.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, julska prosečna zarada u Srbiji je, bez poreza i doprinosa, iznosila 83.781dinar, odnosno oko 713 evra. U odnosu na jul prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade bila su nominalno veće za 14,6 odsto, a realno 1,9 odsto.
