Lažni med u Srbiji i kako ga prepoznati

Šta je falsifikat meda?

Šta je uopšte falsifikat meda i kako se on razlikuje od pravog meda? O tome za „Vreme“ govori profesorka na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Dušanka Milojković-Opsenica.

Kako objašnjava „med je jedinstvena namirnica, istovremeno i biljnog i životinjskog porekla, vrlo složenog sastava koji zavisi od vrste medonosnog bilja od kojeg potiče, mesta i sezone prikupljanja, vrste pčela, klimatskih uslova i primenjene pčelarske prakse“.

Med je, u hemijskom smislu, vrlo složena supstanca.

„Smatra se da med sadrži više stotina različitih supstanci od kojih neke potiču iz nektara, neke u med dodaju pčele, a neke nastaju tokom sazrevanja meda u saću. Imajući ovo u vidu, jasno je da se pravi i lažni med razlikuju po hemijskom sastavu od kojeg zavise senzorska svojstva meda (izgled, boja, miris, ukus), nutritivna vrednost ali i njegova biološka vrednost, odnosno pozitivni efekti na zdravlje“, kaže naša sagovornica i dodaje da se med može krivotvoriti na različite načine.

„Direktno krivotvorenje meda najčešće podrazumeva dodatak nekog šećernog sirupa – kukuruznog, glukoznog, fruktoznog, pirinčanog i drugih – u većoj ili manjoj količini u med“, navodi ona.

Sa druge strane, indirektno krivotvorenje podrazumeva nedozvoljeno hranjenje pčela šećernim sirupima, objašnjava profesorka.

Ni jedno ni drugo nije dozvoljeno.

Prema važećim propisima „kada se stavlja na tržište kao med ili se upotrebljava u bilo kojem proizvodu namenjenom za ishranu ljudi, medu se ne smeju dodavati nikakvi sastojci, uključujući prehrambene aditive, niti bilo kakvi drugi dodaci“, dodaje naša sagovornica.

Problem nastaje i zbog toga što med koji nije autentičan gubi svoja lekovita svojstva.

„Svaki dodatak bilo kog stranog sastojka menja sastav meda i njegove karakteristike uključujući i blagotvorno dejstvo na zdravlje. S obzirom da falsifikatori zarad materijalne dobiti krivotvore med na najrazličitije načine, sigurno da ima lažnog meda koji može ugroziti zdravlje onoga ko ga konzumira“, objašnjava profesorka.

Zašto se falsifikuje med

Problem lažnog meda nije prisutan samo u Srbiji. Med je jedna od najfalsifikovanijih namirnica na svetu, a analize koje je sprovela Evropska unija 2022. pokazale su da gotovo polovina meda (46 odsto) koji se uvozi na njenu teritoriju nije ispravan.

Razlog za falsifikovanje je jednostavan – profit.

„Zarada na falsifikatima je veća jer je ulazna cena niža. Vi danas imate ogroman uvoz meda koji se uvozi po ceni od 1,3 evra sa isporukom, što znači da je njegova proizvodna cena daleko ispod jednog evra po kilogramu. Oko toga je u celoj Evropi i svetu napravljen ozbiljan biznis“, kaže predsednik SPOS-a.

„Ako uzmete med čija je uvozna cena 1,3 evra pa ga u trgovini prodajete za 1.200 do 1.500 dinara, to su ogromne zarade i interesi. I to nije samo na medu, već i na mnogim drugim prozivodima“, dodaje Živadinović.

Podaci SPOS-a pokazuju da u Srbiji ima oko 1,6 miliona košnica, oko 20.000 registrovanih pčelara, a da više od 50 kompanija otkupljuje, pakuje i preprodaje med.

Međutim, zbog ogromnog broja falsifikata, stanje na tržištu ovog proizvoda je alarmantno.

„Ako se ovo brzo ne reši, za nas nema spasa. Pčelari ne mogu više da izdrže otkupne cene meda koje su ispod nivoa proizvodne cene. Niko nije lud da gura ruku u svoj džep i da doplaćuje nekome da proda njegov med“, dodaje Živadinović.

Kontrola uvoznog meda

Ako je na tržištu u velikoj meri prisutan lažni med koji može da prevari i najsofisticiranije analize, kako se protiv njega boriti? Iako se Evropa suočava sa ozbiljnim problemom identifikacije falsifikata, Srbija ima inovativnu metodu za otkrivanje lažnog meda, akreditovanu po međunarodnim standardima u aprilu 2023. godine.

„Borili smo se 18 meseci da država ovu metodu uvrsti na listu zvaničnih metoda za inspekcijske kontrole. Konačno smo u januaru dogovorili da se ona primenjuje na graničnim prelazima i u marketima“, kaže Živadinović.

Prve kontrole na granicama su počele u okviru velike akcije borbe protiv korupcije i do sada je uzorkovano oko 160 tona meda. Iako rezultati nisu zvanično objavljeni, Živadinović tvrdi da su nezvanične informacije alarmantne – većina uzoraka nije ispravna.

„Nezvanično smo na sastancima sa nadležnim državnim organima čuli da je deo analiza završen i da su rezultati negativni. Što je i očekivano za med po ceni od 1,3 evra po kilogramu“, kaže predsednik SPOS-a.

Zvanično, informacije o kvalitetu uvoznog meda i dalje nisu dostupne. Od Ministarstva poljoprivrede smo dobili odgovor da nemaju podatke o rezultatima analiziranog uzorka dok se ispitivanja ne završe, ali da ne znaju kada bi to moglo biti.

Sagovornik „Vremena“ objašnjava da su razlog za to „superanalize“ na kojima insistiraju uvoznici. One podrazumevaju da se ispitani uzorci meda naknadno pošalju u laboratorije drugih država, gde bi bila sprovedena detaljnija laboratorijska ispitivanja.

Na ovaj način, kako objašnjava naš sagovornik, loš med može biti proglašen dobrim „ako se pošalje na pogrešno mesto“.

„Mi insistiramo da se uzorci pošalju u Indiju, gde laboratorije imaju najviši procenat poklapanja rezultata sa srpskom metodom. Bilo koje drugo rešenje smatramo neprihvatljivim, jer evropske metode propuštaju falsifikate“, upozorava Živadinović.

Dugoročno rešenje, objašnjava sagovornik „Vremena“ bilo bi da se srpska metoda koja se pokazala kao najpouzdanija proglasi za referentnu metodu.

„Onda nema više superanaliza, falsifikata u Srbiji više nema i tu se cela priča završava“.

Savet za kupce

Pored problema uvoza, dodatni izazov predstavlja nedostatak kontrole u prodajnim lancima. Iako je država Savezu pčelarskih organizacija Srbije obećala strože inspekcije, to obećanje još uvek nije ispunjeno.

„Poslali smo spisak marketa koje treba proveriti. Od njih je proveren jako mali broj i uzeto je samo 11 uzoraka meda, a očekivali smo od 150 do 200 uzoraka. Rezultati još uvek nisu stigli. Tačno je da su rekli da će se to raditi kontinuirano, ali mi nikakav plan o tome nismo videli“, ističe naš sagovornik.

Dok se situacija na tržištu ne promeni, potrošači ostaju u nezavidnom položaju jer nemaju pouzdan način da prepoznaju pravi med. Kao pozitivan korak, predsednik SPOS-a objašnjava da će uskoro sa radom početi aplikacija potrošača i njihovih kontrola tržišta, koja će objediniti rezultate uzorkovanja različitih proizvoda podložnih falsifikovanju, kao što su med, mleko, vino i rakija. Cilj aplikacije je da izvrši javni pritisak na falsifikatore sa jedne strane, a sa druge da potrošače obavesti koji proizvod je dobar.

U međuvremenu, Živadinović savetuje ljubiteljima meda da pri kupovini obrate pažnju na kristalizaciju.

„Iako se prirodni med ne mora uvek kristalisati, kod 95 odsto proizvoda to jeste slučaj. Falsifikovani med, s druge strane, ostaje tečan jer potrošači u Srbiji iz navike više vole takav med. Ako imate teglu meda koja je kristalisana od dna do vrha, najverovatnije je sve u redu“, zaključuje Živadinović.