Masnikosa: Primite kovertu od izvršitelja i koristite prava

Stručnjaci tvrde da u Srbiji i dalje vlada pogrešno uverenje da je bolje ne primiti „plavu kovertu“ od javnog izvršitelja ili nekog drugog državnog organa, jer će se na taj način izbeći obaveza plaćanja duga.

Ovo uverenje je, kako kažu, najverovatnije posledica iskustva iz ranijih decenija, ali sada je situacija drugačija.

Zbog toga zamenik predsednika Komore javnih izvršitelja Vujadin Masnikosa apeluje na građene da koverte sa rešenjem javnog izvršitelja prime i već u prvoj fazi izvršnog postupka koriste svoja prava na osporavanje duga.

„Građani bi trebalo da promene svoje navike i da kada stigne plava koverta od javnog izvršitelja da je prime, jer se u njoj nalazi rešenje na koje oni imaju mogućnost da izjave pravni lek protiv tog rešenja -prigovor“, naveo je Masnikosa u emisiji „Zakon 1 na 1“.

Propuštanjem prijema ovog rešenja, na koje prigovor može da se izjavi u roku od osam dana, vodi gubitku i prava na prigovor, a rešenje postaje pravosnažno.

„Nažalost mali broj građana je upoznat sa ovim pravom i po ustaljenoj navici građani ne čine ništa dok god ne trpe konkretne posledice, a one nastupaju kada se pronađe njihova imovina na kojoj se sprovodi izvršenje. To je najčešće zarada ili penzija“, ukazao je Masnikosa.

Tek tada, kako je kazao, oni žele da koriste svoja prava, ali tada je već kasno jer su rokovi preklizivni, što znači da su izgubili pravo na prigovor.

„Zato je važno da prime svako rešenje o izvršenju od javnog izvršitelja, jer ono sadrži pouku o pravnom u kojoj je jasno naznačeno da mogu u roku od osam dana izjave prigovor na rešenje o izvršenju“, poručio je Masnikosa.

U prigovoru mogu da navedu sve ono što, inače, kasnije tokom postupka najčešće navode, a što kasnije iz formalnih razloga (proteka rokova) u toj fazi postupka ne može da se usvoji, naglasio je zamenik predsednika Komore javnih izvršitelja.

Građani se u najvećem broju slučajeva sa javnim izvršiteljem susreću zbog neizmirenih komunalnih obaveza.

U Beogradu su to neplaćeni računi za Infostan, u Novom Sadu za Informatiku, zatim za grejanje, gradskoj čistoći, zbog računa za mobilne i fiksne telefone, a u velikim gradovima je to posebno i obaveza prema parking servisu.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Marko Knežević pojašnjava da se prigovor na rešenje javnog izvršitelja podnosi samom izvršitelju a da o njemu odlučuje sud.

„Razlozi za izjavljivanje prigovora su koncipirani tako da se omogući ne samo borba protiv načina sprovođenja izvršenja – bilo na zaradi, bilo na pokretnim stvarima, već dužnik može da osporava i samo potraživanje poverioca – pružaoca komunalnih usluga“, napomenuo je profesor u emisiji „Zakon 1 na 1“.

Dužnik može da, na primer, kako je rekao, u prigovoru tvrdi da to potraživanje nije ni nastalo, da je prestalo jer je isplaćeno pre nego što podnet predlog za izvršenje, ili da je zastarelo.

Kada su u pitanju komunalna potraživanja ona zastarevanju u roku od godinu dana, kao i telefonski računi i parking kazne.

Prema rečima Kneževića, da bi sud usvojio prigovor dovoljno je, da se učini verovatnim osnovanost tog prigovora.

„Ne treba da se dokaže sa stepenom uverenja o istinitosti – da je recimo prestalo potraživanje ili da je plaćeno, već samo da se učini verovatnim da se to desilo.

Kada se prigovor usvoji celokupna stvar se prebacuje u parnični postupak gde će se redovnim pravnim putem raspraviti ima li tog potraživanja ili ne“, naveo je profesor i ukazao da je parnični postupak u ovom slučaju je suštinski pokrenut kada se usvoji prigovor.

Kada se nađu u situaciji da žele da osporavaju rešenje o izvršenju, Masnikosa na građane apeluje da za to angažuju advokate a ne nadripisare, ili nadripisarske organizacije.

„Mi danas imamo poplavu takvih organizacija zato što oni najčešće ‘nasilnim metodama’ pokušavaju da osujete i spreče izvršenje, uz sve to propuštajući brojne rokove i brojna pravna sredstva koja su na raspolaganju građanima tokom izvršnog postupka. Tako ih praktično dovode u situaciju da zbog neznanja njihove stranke trpe pravne posledice“, ukazao je javni izvršitelj.

On je napomenuo i da građani mogu sa javnim izvršiteljem da pregovaraju o otplati duga za komunalne usluge na rate, ali ne i u pogledu pravosnažnih sudskih odluka.

Te stvari su presuđene i obaveza mora da se izvrši u svemu saglasno presudi, izvršnoj ispravi.

Međutim, kako je ukazao Masnikosa, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju dato je ovlašćenje i obaveza javnom izvršitelju da posreduje između izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, vrlo često kada su u pitanju obaveze prema komunalnim preduzećima gde je najčešće država vlasnik ili osnivač komunalnih preduzeća, pre svega javnih preduzeća.

Stručnjaci tvrde da u Srbiji i dalje vlada pogrešno uverenje da je bolje ne primiti „plavu kovertu“ od javnog izvršitelja ili nekog drugog državnog organa, jer će se na taj način izbeći obaveza plaćanja duga.