Na internetu vreba puno opasnosti, deca se svakdonevno javljaju na broj 19833

„Bitno je da svi znaju i roditelji i deca, i nastavnici, da postoji centar i besplatan broj telefona 19833 na koji mogu da se jave ako imaju problem bezbednosti vezan za interent”, rekla je za Tanjug Beković koja je ukazala i na činjenicu da je istraživanje pokazalo da su nastavnici na prvom mestu kada se gleda kome se deca obraćaju zbog problema na internetu.

Tu činjenicu je ocenila kao nešto što vraća nadu, ali ne i to što su roditelji tek na petom mestu. Dodala je da im je zato, kako kaže, važno da upute roditelje, da ih informišu šta se sve dešava na internetu, na koji način mogu da zaštite decu.

„Na interentu postoje ista pravila kao i u realnom svetu. Kada učite decu da ne treba da razgovaraju sa nepoznatima, da ne treba da uzimaju ništa od nepoznatih takvo mora da bude pravilo i na internetu, posebno kada su u pitanju negativni komentari, govor mržnje, vređanje”, kazala je Beković.

„Kada problem stigne do nas ili do policije šteta je već napravljena”, navela je Beković i naglasila da ne bi smelo da se dešava da su roditelji ti koji poslednji saznaju.

Naglasila je da je bitno da roditelj prepozna da se detetu nešto dešava i da ono bude ohrabreno da im kaže šta mu se desilo.

„Najbitnije je da se što više priča o opasnostima koje vrebaju na internetu i da kao društvo, zajedno sa medijima, javnim i privatnim sektorom i velikim kompanijama poput MTS-a, zajedničkim snagama šaljemo istu jasnu poruku kako da zaštitimo decu, da znaju da postoje opasnosti i da roditelji pre svega moraju da razvijaju odnos poverenja sa detetom”, kazala je Beković.

Kao razlog koji decu obeshrabruje da se požale roditeljima Beković je navela strah od toga da će im zabraniti upotrebu interneta, što, kako je ocenila, ne bi smelo da bude rešenje.

Na pitanje koja se društvena mreža može smatrati najbezbednijom odnosno nebezbednom, ona kaže da nijedna nije sto odsto bezbedna.

Podsetila je da zato nije dozvoljeno da deca ispod 13 godina otvore profile na mrežama.

„Međutim, svedoci smo da deca varaju za godine, a prosto nisu ni emotivno ni psihološki zrela da prepoznaju manipulaciju i rizike koje vrebaju na mrežama”, kazala je ona.

Kao najnebezbedniju mrežu ocenila je Snepčet jer se tu poruke i fotografije brišu za nekoliko sekundi zbog čega nije moguće napraviti ni screenshot ni obezbediti dokaz.

Na pitanje kako da deca prepoznaju da se iza ekrana nalazi osoba koja nije dobronamerna naglašava da pedofili nemaju jasan i tačan psihološki profil.

„Ukoliko se dete dopisuje sa nekim koga je upoznalo na internetu, bitno je da mu ako mu ta osoba traži da briše prepisku ili ga pita da li ti poruke čitaju mama i tata, to bude neka vrsta alarma, znak da mora da bude oprezno jer se možda iza tog profila krije zlonamerna osoba”, nagalsila je Beković.

Na pitanje sa kakvim se sve prevarama sretala a da to nije pedofilija naglašava da na internetu vreba jako puno opasnosti i da je najčešće reč o zloputrebi fotogrtafija.

Tu je, kako je dodala i vršnjačko nasilje, gde deca smatraju da mogu da se sakriju iza lažnih profila i da im je tako lakše da svoje drugare ismevaju, maltretiraju, vređaju.

Sexting, jako rizična dobrovoljna razmena eksplicitnih fotografija je takođe prisutna, rekla je ona i podsetila da deca do 14. godine nisu krivično odgovorna.

Prema njenim rečima, važno je da i roditelji budu svesni kakve fotografije postavljaju na društvene mreže, jer nešto što nam danas izgleda bezazleno i smešno sutra detetu može da napravi problem u životu.

„Na Instagramu i Fejsbuku postoje lažni oglasi za posao ili lažne modne agencije”, rekla je ona.

Podsetila je na slučaj D.J. koji je na Fejsbuku tražio devojčice za spot i od njih tražio da mu pošalju sliku u donjem vešu kako bi procenio da li njihova konstitucija odgovara za spot.

„Devojčice kako bi bile poznate, pohrlile su da mu šalju fotografije na osnovu kojih ih je kasnije ucenjivao da rade mnoge druge užasne i neprimerene stvari”, podsetila je Beković i naglasila da svi moraju da budu svesni činjenice da sve što se postaljva na internet nije uvek tačno.

„Sve na interentu ne možemo da uzmemo zdravo za gotovo”, rekla je ona.

Dodala je da je postavljanje fotografija dece u smešnim pozama, deo našeg folklora i mentaliteta, ali da je važno da roditelji vode računa da ta fotografija može da napravi problem detetu kada bude tinejdžer, da postane predmet ismejavanja i sajber bulinga.

„Moramo biti oprezni, a posebno zbog predatora – pedofila koji vrebaju i skupljaju takve fotografije, posebno male dece i kasnije ih prodaju, dele i zarađuju ogroman novac. Nismo ni svesni da nam je neko možda preuzeo te fotografije, podelio ih ili da te fotografije naše dece možda već stoje na nekim porno ili pedofilskim sajtovima”, rekla je ona.