Ni sa najavljenim povećanjem, minimalac neće dostići cenu potrošačke korpe: Poskupelo praktično sve

Povećanje minimalne zarade koje je najavljeno za sledeću godinu, neće dostići cenu potrošačke korpe.

Kako prenosi 021.rs pisanje Politike, u aprilu su, u odnosu na mart, poskupeli hrana, bezalkoholna pića, odeća, obuća, transport, a veći su izdaci za rekreaciju i kulturu.

Minimalna zarada koja bi od sledeće godine trebalo da bude 35.000 dinara, opet neće dostići potrošačku korpu.

Prema statističkim podacima, minimalna potrošačka korpa u aprilu iznosila je 38.991 dinar, a tome bi trebalo da se dodaju i sve druge troškove koji opterećuju porodični budžet, a pritom ne ulaze u ovu statistiku.

Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković za Politiku kaže da je pandemija donela velike promene koje su se značajno odrazile na život stanovništva, te dodaje i da bi zbog toga podaci koje statistika sada prikuplja trebalo da se uzimaju sa rezervom.

„Ne očekuje se veliki boljitak za stanovništvo. Cene su znatno više i to vidi svako ko uđe u supermarket“, navodi Stanković.

On objašnjava da je najdominantniji faktor tih poskupljenja to što svi žele da nadoknade gubitke nastale tokom prethodnih godinu dana. Iako je država intervenisala u nekoliko navrata uplaćujući pomoć i trgovcima i proizvođačima, to nije previše uticalo na činjenicu da se potrošnja kod nas smanjuje, a i inače je najniža u Evropi, smatra Stanković.

Udeo za hranu i piće u ličnoj potrošnji u Srbiji i dalje iznosi oko 34 odsto. Na primer, u zapadnoj Evropi se na hranu i bezalkoholna pića troši manje od 10 odsto raspoloživog novca, dok su u Srbiji i dalje najveći izdaci upravo za hranu i bezalkoholna pića.

„Iz kućnog budžeta više se izdvaja i za komunalne troškove, skuplji su nafta, Infostan, struja, porez“, napominje Stanković.

On dodaje da je njegova procena da je u celoj Srbiji dnevno u proseku potrebno oko 2,5 evra po stanovniku samo za hranu.

Zarade najveće u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu

Posmatrano po gradovima, neto zarade iznad proseka, u aprilu ove godine statistika je registrovala u Beogradu (80,763 dinara), Novom Sadu (74.043) i Pančevu (65.732).

Mesečne zarade ispod proseka zabeležene su u Nišu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Užicu, Smederevu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Valjevu, Šapcu, Zaječaru, Kraljevu i Leskovcu.

Kupovna moć u aprilu iznad proseka Srbije ostvarena je u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. U ostalim gradovima, koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, ali nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.

Povećanje minimalne zarade koje je najavljeno za sledeću godinu, neće dostići cenu potrošačke korpe.