Od bačene hrane bi mogla da se nahrani cela Srbija

U svetu se baci tri puta više hrane nego što je potrebno da se nahrane gladni – oko 1,3 milijade tona godišnje završi u smeću.

Zvanično, u Srbiji se godišnje baci između 770.000 i 900.000 tona hrane.

Ekonomska računica, na osnovu analize iz 2020. godine, pokazuje da bi se smanjenjem PDV-a prihod u državnu kasu smanjio za oko 25 miliona dinara, ali da bi se povećala vrednost donirane hrane za oko 160 miliona dinara.

Skupštini Srbije dostavljena je inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu i tako podstaknu proizvođači i trgovci da je usmere ka narodnim kuhinjama i sličnim organizacijama. Smanjenje PDV-a na poklonjenu hranu bi svakako olakšalo kompanijama da doniraju hranu onima kojima je je potrebna.

Od bačene hrane bi mogla da se nahrani još jedna zemlja

Direktor Federacije banaka Srbije Aleksandar Vidaković kaže za „Vreme” da je upoznat sa inicijativom, ali da se već godinama čeka na nekakav pomak.

Federacija banka hrane ima sedam banaka na teritoriji cele Srbije. Ima i više od 400 udruženja, narodne kuhinje i hrani oko 480.000 korisnika.

„Mi se trudimo da pomognemo i ljudima koji nisu zvanično prepoznati kao socijalni slučajevi. Samo na Staroj planini imamo, na primer, 1500 staračkih domaćinstava koje pomažemo preko narodne kuhinje iz Knjaževca”, kaže Vidaković.

Dodaje da količina koja se baci i spali godišnje može da nahrani ne samo Srbiju nego i još jednu zemlju u regionu.

„Tu je ekolokški aspekt jer je zagađenje ogromno kada se spaljuje organska hrana. Takođe, kompanije imaju velike troškove prilikom uništavanja hrane”, kaže Vidaković.

Gladna deca koja ne znaju za banane

On napominje i da je ovo problem čitavog društva, te da bi bilo neophodno da budu uključeni i ekolozi i kompanije uz sve nadležne institucije.

Kuvana hrana, na primer, kaže, ne može da se donira, pa tako ostaje i strahovita količina hrane iz restorana, pekara, ketering, koja se baca, dok širom Srbije gladuju i deca.

„Gladna deca u Trgovištu ne znaju šta su banane. Oni jedu paprike jer im je to dostupno. To je zaista tuga. Sve donacije su usmerene na Beograd, Kragujevac, Niš. Ali kad odete malo dalje u Kuršumliju, Medveđu, ne biste verovali kako ljudi žive”, kaže Vidaković.

U Srbiji oko 123.000 dece živi ispod granice apsolutnog siromaštva, što znači da su gladni, a hrana se, recimo, na svadbama baca besomučno.

Šef kuhinje Dejan Stankoviću rekao je ranije za „Vreme“ da se u Beogradu za jedan vikend baci otprilike devet i po tona hrane.

Bacanje hrane utiče i na klimatske promene

Svakog dana kada bacimo 20 miliona kriški hleba stvara se emisija gasova staklene bašte jednaka onoj koju pravi više od 140.000 automobila godišnje.

To je rezultat istraživanja Akcionog programa za otpad i resurse (VRAP), dobrotvorne organizacije koja sarađuje sa preduzećima, zajednicama i ljudima kako bi pomogla u smanjenju otpada i efikasnom korišćenju resursa.

Rešavanjem problema bacanja hrane i uvećanih donacija hrane, ne samo što se radi na problemu siromaštva, već je ovo i mnogo šire pitanje koje utiče i na očuvanje životne sredine.

Bacanje hrane ne znači samo da je ta hrana odložena negde, bačeni su i novac, voda, energija, zemljište i transport.

Bacanje hrane može čak i da doprinese klimatskim promenama, jer se često se otprema na deponije, gde se ostavlja da trune i proizvodi metanski gas.

Kad bi bačena hrana bila neka zemlja, bio bi to treći najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte posle Amerike i Kine.