Opasno je – ne ostavljajte dete samo ni na minut, posebno u automobilu

Često roditelji misle da je u redu da dete ostave na nekoliko minuta u kolima, da se ništa neće desiti, a poznato je da je bilo slučajeva i sa smrtnim ishodom, iako je spoljna temperatura svega 17 stepeni.

Jelena Vasojević upozorava da ne postoji razlog zašto bi roditelji ostavili dete ni na minut u kolima, a pogotovo u nevreme.

„Znamo da je komplikovano odvezati, razvezati. Ali to su tri minuta pažnje posvećene da dete izvedete iz kola. Bolje da dete nosite u rukama koje je mlađe, ili u onoj korpi, ili u kolicima, nego da ostavljate u kolima. Ni minut, ni do prodavnice, ni do bankomata, ni do apoteke, nigde. Znači, vadite dete iz kola“, naglašava Vasojevićeva.

To se, dodaje, odnosi i na situaciju kada je klima uključena, jer je tek tada, posebno nebezbedno ostaviti decu u automobilu.

Takođe, roditelji nikako ne bi smeli da ostavljaju decu u automobili ni u garažama tržnih centara, misleći da je tu hladnije.

„Garaže u tržnim centrima su pune svega onih izduvnih gasova. Znači, ne ostavljati dete ni sa otvorenim prozorima, u automobilu samo“, napomenula je Vasojevićeva.

Nigde bez flašice vode

Ukazuje da pored toga što kolabiraju, dehidracija dece se veoma brzo dešava. Zbog toga, podseća roditelje da nose flašicu vode gde god da su s decom.

Takođe, uvek bar pet minuta ranije da uđu u automobil, puste klimu pa tek onda da uvedu dete.

„Manji organizam, manja tečnost, manje ćelije, propustljivija koža. U tom smislu, deca brže dehidriraju. Znači, detetu nije potrebna veća količina vode, nego češće davanje tečnosti da bi organizam mogao da funkcioniše.

Ne prekrivajte dete pelenom

Roditelji često misle da je stavljanje pelena preko sedišta u redu, ali Vasojevića kaže da to treba izbegavati i da bi to zabranila.

„Znači, dete mora da ima dotok vazduha, pogotovo u onim korpama, ali ajde, neki roditelji ih vole. I onda kad stavlja pelenu preko, tu nema dotoka vazduha. U korpi vazduh stoji, a zamislite na 40 stepeni kako stoji vazduh. Tako da, apelujem, nemojte prekrivati deti pelenom“, izričita je Vasojevićeva.

Deca ne znaju da objasne muku

Često se čuje od roditelja da je dete normalno i da nisu mogli da primete ništa, odnosno da je bilo veselo.

Vasojevićeva kaže da deca naglo kolabiraju ili imaju toplotni udar. Najčešće im je muka, ali je problem što ne znaju da definišu muku. Mi znamo kad nam je muka. Deca to teško definišu, kažu muka nam je nešto, jer tu ništa ne boli.

„Govorimo o deci od godinu i po, dve, tri. Oni ne znaju čak da definišu šta ih boli. I zato to roditelji imaju utisak da nastane naglo“, objašnjava ona.

Saveti za reagovanje na toplotni udar

Dete se ućutalo, smirili, nije više tako aktivno, su neki prvi znaci koji ukazuju na toplotni udar.  

Onda usledi nagli skok temperature, da li je dete kolabiralo ili nije. 

Vasojevićeva posebno naglašava da u letnjim mesecima skreću pažnju roditeljima na to koliko dete piški.

„To je jako važno. Pratite, svejedno, da li su bebe, da li su mala deca, pratite koliko dete piški. I kada ide sam da piški, pratite koliko je piškilo. Da biste znali koliko tečnosti ima organizma“, navodi ona.

Naglašava da se ukoliko dođe do toplotnog udara odmah zove Hitna pomoć. Oni će, ne samo poslati ekipu, nego i biti na vezi s roditeljima i objasniti šta treba da rade.

„Ako, je recimo, dete kolabiralo, postavite ga u ležeći položaj, podići ekstremitete gora, odnosno noge, da se krv slije, da se probudi, politi malo tečnosti, ali ne naglo. Znači, rashladiti dete, pogotovo u predelu vrata glave. Ako je dete svesno, dati što više tečnosti, ali ne naglo da ne bi povratilo, nego gutljaj po gutljaj, i ne skroz hladne, objasnila je Vasojevićeva.