• Polovina mladih je za služenje vojnog roka – kakav odnos imaju prema roditeljima, KiM, kako se informišu

    Ivo Čolović iz CESID-a rekao je za RTS da je anketa koju je ta organizacija sprovela pokazala da svaka četvrta mlada osoba ima loš odnos sa roditeljima, ali i da većina odluke donosi u konsultaciji sa njima. O uvođenju vojnog roka, kako kaže, podeljeno je mišljenje i razlikuje se o toga kojoj kategoriji pripada ispitanik. Anketa je pokazala i kakve su prognoze mladih o budućnosti Kosova i Metohije i kako se najčešće informišu.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Polovina mladih je za služenje vojnog roka – kakav odnos imaju prema roditeljima, KiM, kako se informišu
    Foto: Pixabay

    Povodom velikog istraživanja osećanja, razmišljanja, planova i navika mladih u Srbiji, Ivo Čolović iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) rekao je za RTS da anketa u kojoj je ispitano hiljadu mladih ljudi u rasponu od 15 do 30 godina predstavlja reprezentativni uzorak, koji odslikava stavove ove kategorije društva.

    „Suština naših istraživanja jeste da ih radimo na reprezentativnom uzorku kako bismo znali šta određena grupa građana misli. Ukoliko radimo na nacionalno reprezentativnom uzorku kao što je ovaj, to bi trebalo da u potpunosti preslika stavove mladih po određenim pitanjima koja su ovim projektom realizovana“, objasnio je Čolović.

    Prema njegovim rečima, ispitanici su svrstani u tri grupe – od 15 do 18 godina, od 19 do 24 i od 25 do 30.

    „To su one godine kada mladi najpozitivnije razmišljaju, najpozitivnije doživljavaju svoju budućnost. Malo kasnije se gubi taj osećaj pozitivnog, nažalost. Kao što sam rekao, kod oko 71 odsto ispitanika preovladava osećanje želje za napretkom, sreće, radosti, optimizma po pitanju budućnosti i želje da učestvuju u promenama koje će se dešavati u našem društvu“, naveo je Čolović.

    Relacija između mladih i roditelja

    Kada je reč o odnosu prema roditeljima, Čolović kaže da je ispitivanje pokazalo da su mladi kod nas dosta tradicionalno vaspitani, pa je to definisalo njihov odnos prema roditeljima.

    „Barem kod većine njih, 47 odsto ispitanika, skoro svaki drugi ima generalno pozitivan odnos prema roditeljima, uz to da se, naravno, ne slažu po svim pitanjima. Još 25 odsto njih tvrdi da imaju potpuno pozitivan odnos. Ipak, svaki četvrti ispitanik se ne slaže u potpunosti sa roditeljima, često ulazi u konflikt, a imamo i šest odsto onih koji su nam rekli da su odnosi sa roditeljima potpuno konfliktni. Što nije malo, svaki četvrti mladi, ipak ima loš odnos sa svojim roditeljima“, kaže Čolović.

    Govoreći o tome ko najviše utiče na njih prilikom donošenja važnih odluka, Čolović kaže da je to ipak porodica.

    „Kada govorimo o ovom pitanju, 27 odsto mladih nam je reklo da svaku svoju važnu odluku donose u konsultaciji sa ocem i majkom podjednako. Ali, kada razdvojimo to dvoje, oca i majku, majka ima prednost u odnosu na oca i ispostavilo se da 19 odsto mladih traži podršku od majke kod donošenja važnih odluka, 13 odsto traži kod oca. Imamo, naravno, i svakog desetog koji ni od koga ne traži savet, već se oslanja samo na svoju odluku“, kaže Čolović.

    Odnos prema KiM – 20 odsto mladih ne razmišlja o toj temi

    Kad je reč o odnosu mladih prema KiM, napomenuo je da su pitali mlade kako oni vide budućnost Kosova i Metohije, da li je deo Srbije ili van Srbije, da li će biti Kosovo nezavisno ili neće. Prema njegovim rečima, pokazalo se da 20 odsto mladih prosto ne razmišlja trenutno o toj temi.

    Mladi su pitani i u vezi sa vojnim rokom, kao i da li su spremni da učestvuju u odbrani Kosova i Metohije, ukoliko bi nasilno bilo izdvojeno.

    „Generalno se pokazalo da 24 odsto mladih, što je najveća grupa, veruje da će Kosovo i Metohije ostati deo Srbije, a 19 odsto veruje da ćemo imati neku vrstu zamrznutog konflikta, ali, sa druge strane, 20 odsto je onih koji veruju da će Kosovo da postane nezavisno i čak četiri odsto onih koji veruju da će se ujediniti sa Albanijom“, istakao je Čolović.

    Podeljeno mišljenje o vojnom roku

    Naglasio je da je pitanje o vojnom roku postavljeno i na opštem uzorku, ne samo sa mladima i pokazalo se da oni koji više nemaju šanse da budu vojni obveznici, da su oni mnogo raspoloženiji da se vojni rok uvede od onih koji su mladi.

    „Međutim, i kod mladih je podeljeno mišljenje po tom pitanju – 45 odsto mladih se protivi uvođenju vojnog roka, 44 odsto podržava vojni rok. Oni mladi koji žive u urbanim sredinama, poput Beograda i Vojvodine, mladi koji dolaze iz redova nacionalnih manjina i oni koji imaju visokoškolsko obrazovanje se protive uvođenju vojnog roka“, kaže Čolović.

    Sa druge strane, kako je rekao, oni sa srednjom školom, koji su trenutno još uvek u procesu školovanja, koji dolaze iz južne i istočne Srbije, oni se uglavnom zalažu za uvođenje vojnog roka.

    Kako se informišu

    Još jedno od zanimljivih pitanja koje je postavljeno mladima je kako se informišu.

    „Prosto, imamo mlade koji se danas oslanjuju na digitalne medije, pre svega društvene mreže. U našem istraživanju se ispostavilo da 30 odsto mladih ujutru kada se probudi prvo što pogleda na svom telefonu jeste neka od društvenih mreža na kojoj ima profil, da bi utvrdili šta je to što njih zanima. Najčešće je to Instagram, ali tu su takođe i TikTok i Jutjub kao neke od mreža koje se koriste. Kada su u pitanju tradicionalni mediji, RTS zaista prednjači kao medija na koje se mladi oslanjuju kada su u pitanju političke i ekonomske teme, tu su TV Prva i tu je N1 kao televizija, Blic kao novine“, rekao je Čolović.

    Napomenuo je da često imamo pogrešan stav da mladi apsolutno nisu zainteresovani za politiku, što nije baš tako.

    „Činjenica je da se oni manje interesuju za politiku od recimo prosečnog građanina Srbije koji, u našem istraživanju, ima 48 godina. Ali u ovom istraživanju je 35 odsto mladih reklo da oni stvarno izlaze na izbore. Međutim, ne treba zanemariti da je tih 35 u stvari nekih 50 ili 60 odsto mladih jer imamo jedan deo njih koji još uvek nisu punoletni, pa samim tim ne mogu ni da izađu na izbore. Dakle, među njima postoji dobar deo njih koji su zainteresovani“, prokomentarisao je Čolović.

    Na pitanje u kom pravcu se kreće Srbija, rekao je da skoro polovina mladih – 49 odsto kaže da se Srbija kreće u lošem pravcu, a dok jedna trećina, negde oko 34-35 odsto kaže da se Srbija kreće u dobrom pravcu.

    „Generalno mladi imaju neku vrstu pozitivnog osećanja prema demokratiji, bez obzira na sve što se dešava. Više od dve petine mladih i dalje, odnosno da kažem skoro polovina mladih, 47 odsto veruje da je demokratija najbolji mogući sistem u kome se može živeti“, zaključio je Čolović.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Da li je Srbija spremna za meso iz laboratorije

    Analitičar i urednik platforme Poljoprivredne novosti, agronom Miloš Stojanović, kaže da se zamenski proizvodi za meso i dalje uglavnom prave od biljaka i da je proizvodnja mesa u laboratorijama […]