Poštar mu doneo obaveštenje da je mrtav, sad mora da dokazuje da je živ

 Milutin je podneo krivičnu prijavu protiv njemu nepoznatog lica koje je neosnovano prijavilo da je preminuo. Ko je prijavio njegovu smrt i zašto je došlo do greške?

 

Poziv za raspravu o Milutinovoj zaostavšini, njega i suprugu zatekao je u dvorištu.

 

„Žena je čitala, kada sam pogledao u ženu, ona je bila sva plava, pomodrela. Ona je još jednom pročitala to i kaže ja sam postala udovica„, kaže Petrović.

 

Pre svega obratili su se notaru. Bezuspešno. Zatim su unajmili advokata, ali ni on, zbog osporavanja punomoćja koje je priložio, nije imao više sreće. Pokušali su i u sudu da otkriju ko je i na osnovu čega pokrenuo postupak ostavinske rasprave, ponovo bez uspeha. Na kraju je protiv nepoznate osobe podneo krivičnu prijavu.

 

„Ako postoji umrlica, da vidimo ko je izdao umrlicu. Rastrojen sam, ako mogu da kažem, stvarno sam rastrojen. I cela porodica mi je rastrojena„, dodaje Petrović.

 

Po zakonu, postupak ostavinske rasprave pokreće se kada matična služba dostavi sudu izvod iz knjige umrlih. Ali pored toga, pokretanje tog postupka mogu da zatraže i porodica i rodbina, ali i svako drugo lice koje dokaže da ima interes u tome. I upravo se to desilo u ovom slučaju, navodi RTS.

 

„Predlog za pokretanje ostavinskog postupka podnela je Banka Poštanska štedionica, uz dostavljanje Ugovora zaključenog sa Milutinom Petrovićem iz Sibnice, čime je dokazala svoj pravni interes za pokretanje istog. Uz predlog je dostavila i rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu da je u određenom sporu odbačena tužba podneta protiv Milutina Petrovića, jer je isti preminuo„, navode iz Osnovnog suda u Kraljevu.

 

Na osnovu čega je sud u Kragujevcu utvrdio da je Milutin Petrović preminuo i da li je to ista osoba, utvrdiće nadležni. Do tada, ostaje pitanje zašto sud, koji izvorno vodi postupak, i javni beležnik u Kraljevu, kome je posao poveren, nisu pokušali da dobiju izvod iz matične knjige umrlih. A oba organa su za to bila ovlašćena.

 

„Prilikom sprovođenja postupka, javni beležnik je u skladu sa Zakonom o vanparničnom postupku ovlašćen da pribavlja potrebne podatke i isprave od nadležnih organa, pa i matičnih službi, što je trebalo učiniti i u konkretnom slučaju„, naglašavaju iz Osnovnog suda u Kraljevu.

 

Javni beležnik Miroljub Stanisavljević iz Kraljeva kaže da je dobio spise predmeta u kome nije bilo izvoda iz knjige umrlih, već ranije rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu, iz 2019. godine, kojim je tužba banke odbačena kao nedozvoljena zbog konstatacije da je tuženi preminuo.

 

„Kao javni beležnik, ostavinske postupke sprovodim po rešenju suda, nakon što sud utvrdi da je nastupila smrt ostavioca„, dodaje Stanisavljević.

 

Predmet je vraćen kraljevačkom Osnovnom sudu koji će, kako saopštavaju, odbaciti predlog banke za pokretanje ostavinskog postupka.