• Priroda i životna sredina: Šume u Srbiji

    Srbija je do 2020. trebalo da ima stepen šumovitosti od 41,4 odsto, ali je postignuto samo 29,1 odsto – glase podaci Državne revizorske institucije od pre tri godine.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Priroda i životna sredina: Šume u Srbiji
    Foto: Unsplash

    U istom izveštaju je navedeno da je samo bespravnom sečom šuma uništeno skoro 88.000 kubnih metara, što čini štetu od skoro pola milijarde dinara.

    Međutim, šume stradaju i od vremenskih nepogoda i sve izraženijih klimatskih ekstrema. Prošle godine, dve velike oluje unišitile su kulture topole na više od 1500 hektara, i hrasta lužnjaka na preko 10.000 hektara u šumama Vojvodine.

    Prof. dr Milan Medarević kaže da je jak olujni vetar uticao na stradanje i mlađeg i zrelijeg drveća i da će negativne posledice biti dugoročne, a sanacija oštećenih šuma će trajati i do 2029. godine.

    Sušenje smrča na planinama

    S druge strane, na jugu Srbije, u Nacionalnom parku Kopaonik, sušenje smrča je višegodišnji problem, primećeno je još 2012.Taj problem je vidljiv i u Nacionalnom parku Tara i na planinama Golija i Zlatar. Ove godine, samo na Kopaoniku je šteta od sušenja šuma srmče procenjena na 12.462 kubna metra, ističe prof. dr Medarević.

    „S obzirom na sušu u leto 2024. tek se očekuje negativna reakcija šume na toplotni stres 2025. Oslabljen imunitet stabala usled toplotnog stresa stvara najpogodnije tlo za rojenje podkornjaka na smrči koji inteziviraju proces sušenja“, kaže prof. Medarević.

    „Očekivani efekti klimatskih promena na dugi rok su drugačija prostorna raspodela šumske vegetacije, moguće nestajanje ili pojava novih tipova šumskih zajednica, promena gustoće populacije određenih vrsta drveća, promena šumskih ekosistema, ekološke stabilnosti i zdravstvenog stanja, kao i produženje vegetacionog perioda i nedostatak vlage u zemljištu koja može imati štetne posledice na osetljive vrste drveća poput obične jele i hrasta lužnjaka“, objašnjava on.

    Bolje gazdovanje i novo pošumljavanje

    Profesor Medarević smatra da je neophodno intezivirati gazdovanje postojećim šumama, podizanje novih šuma, kao i da je osnovno rešenje u učenju i menjanju navika, ali i prirodi bliskom gazdovanju šumama.

    „Rešenje je i u udruživanju u odnosu na štetne pojave i rizika na regionalnom nivou, korišćenje već poznatih iskustava u evropskom okruženju i šire. Srbija još uvek ima značajne površine neobraslog šumskog zemljišta koje se time racionalno ne koristi“.

    U JP „Srbijašume“ koje gazduju šumama u Srbiji kažu da brojni štetni organizmi poput potkornjaka, štetnih gljiva i patogena, ekosistemima nanose velike štete u četinarskim šumama, dok su u lišćarskim šumama to tzv. insekti defolijatori. Oni kao prirodni neprijatelji, u normalnim uslovima održavaju prirodnu ravnotežu šumskog ekosistema, ali kada iz bilo kog razloga ravnoteža postane labilna, dolazi do prenamnoženja i do velike štete po šumske ekosisteme.

    U ovom javnom preduzeću su u prethodnom periodu su kažu, sanirali oštećene površine, uklanjali oštećena i zaražena stabla, a tamo gde je to bilo potrebno, obnavljali šumu. Situaciju i dalje kontinuirano prate, kažu oni za DW.

    Samo autohtone vrste

    Ističu i pojavu novijih bolesti na topolama koje su prvi put uočene u leto 2018. u Banatu gde se progresivno širila bolest koja prouzrokuje nekrozu, rak rane na kori i sušenje stabala, a jedini način borbe je uklanjanje i spaljivanje svih zaraženih stabala sa simptomima oboljenja.

    Kada je reč o sađenju novih stabala ili novih šuma, nadležne institucije se već bave istraživanjem, kaže Boris Ivanović, rukovodilac Službe za semenarstvo i rasadnišku proizvodnju u JP „Srbijašume“, ali ističe da podizati nove šume novim vrstama drveća ne može i ne sme da bude trenutak inspiracije, ni slepo praćenje trendova.

    „Vreme potrebno da se nešto stvarno sazna i da se može sa dovoljnom sigurnošću znati kako neka vrsta utiče na šumski ekosistem je veliko i prevazilazi ljudski vek, i ne možemo da sigurnošću da govorimo o tome dok ne prođe bar nekoliko ciklusa rasta, razvoja i obnavljanja. Svakako, nije dobro unositi nove alohtone vrste drveća u naše šume. Najčešće su to invanzivne vrste, njihovo dalje širenje je nekontrolisano, sa sobom nose i neke nove, nama nepoznate patogene i predstavljaju veliku pretnju autohtonim vrstama“, kaže Ivanović.

    Dodaje da za potrebe sadnje novih šuma u ovom preduzeću proizvode šumski sadni materijal, između 7. i 8. miliona sadnica godišnje, a da oni sami zasade između 2.5 i 3. miliona sadnica autohtonih vrsta i lišćarskog i četinarskog drveća.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Stiglo krdo rečnih bivola u Obedsku baru

    U Specijalni rezervat prirode Obedska bara stiglo je krdo od 19 rečnih bivola — devet ženki i jedan mužjak, uz još devet teladi koji će svojom pašom i životnim navikama omogućiti obnovu […]

    Kombi udario studenta na blokadi kod DIF-a

    Nepoznati muškarac danas je udario studenta Visoke hotelijerske škole u Beogradu prilikom blokade u 11.52 časova, povodom odavanja počasti žrtava u padu nadstrešnice u Novom Sadu. […]