Privrednici zainteresovani za građevince, ugostitelje…
Uspostavljanje „Otvorenog Balkana” kao zajedničkog tržišta rada Srbije, Albanije i Severne Makedonije, koje je počelo 1. marta, doneće višestruke koristi građanima, privredi i ekonomiji regiona u celini. Od 5. marta ove godine naši građani na portalu e-uprave mogu da kreiraju sopstveni identifikacioni broj (ID) „Otvorenog Balkana”. U Privrednoj komori Srbije (PKS) otkrivaju da je do 2. aprila ove godine 2.239 sugrađana zatražilo taj broj.
Podeli vest:
Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju pri PKS-u, ističe za „Politiku” da je sporazum o slobodnom kretanju radne snage u okviru inicijative važna tekovina, jer je osvojena sloboda kretanje, a po tom principu funkcioniše i cela EU.
– Interesovanje građana je veliko. Slično je i u Severnoj Makedoniji i Albaniji, a rezultat svega je olakšan pristup radu, jer samo u nekoliko koraka svaki kandidat može da reši pitanje radne i boravišne dozvole, bez dodatnih troškova, čekanja na šalterima, nepotrebne papirologije… – kaže Radovanović.
I privrednici su, dodaje on, veoma zainteresovani za radnike iz druge dve zemlje. Najveće interesovanje vlada u sektorima građevinarstva, poljoprivrede i ugostiteljstva, prerade i mašinstva.
– Kompanijama će ova inicijativa omogućiti lakši dolazak do nedostajućih kadrova. Ali time se neće rešiti pitanje deficitarnih zanimanja niti problem odliva radne snage. Očekuje se da se ti procesi na neki način ublaže i makar malo umanji odlazak ljudi iz regiona. To sve biće i odličan signal za dolazak novih stranih investitora – uverava Radovanović.
„Otvoreni Balkan”, kao regionalna inicijativa čiji je cilj unapređenje slobode kretanja roba, usluga i ljudi, startovao je još 2021, ali su dve godine pre toga bile pandemijske. Pošto je 2019. bila rekordna za regionalnu razmenu, onda je upravo ta godina uzeta kao pravi parametar za analizu uspešnosti.
– Primera radi, u 2023. godini za 69 odsto povećan je srpski izvoz u Albaniju u odnosu na tu 2019. godinu i za 54 odsto veći je izvoz u Severnu Makedoniju. To znači da je ukupna razmena između tri zemlje u 2023. iznosila 1,7 milijardi evra – dodaje Radovanović.
Državljanima Severne Makedonije i Albanije više nisu potrebne boravišne i radne dozvole, odnosno za državljane te dve zemlje prilikom zapošljavanja u Srbiji neće se primenjivati Zakon o zapošljavanju stranaca. Njihovo radno angažovanje u Srbiji realizuje se na identičan način kao i kod državljana Srbije. Na osnovu ID broja radnici mogu da putuju po zemlji i da konkurišu za poslove isto kao da su domaći radnici. Takva ista pravila važe i za građane Srbije, kada odu da rade u Albaniju ili Severnu Makedoniju.
ID broj je faktički njihova „lična karta”, s kojim mogu i da traže stan, a policija će uvek moći da ih proverava. Svako ko ima nalog na srpskom portalu e-uprava, može da aplicira za posao u Albaniji i Severnoj Makedoniji, a tri zemlje imaju jedinstvenu bazu svih slobodnih radnih mesta.
Od početka godine 62 Makedonca i 10 Albanaca dobili posao
U toku cele prošle godine filijale Nacionalne službe za zapošljavanje izdale su ukupno 99 dozvola za rad državljanima Albanije u Srbiji. Postupajući po Zakonu o zapošljavanju stranaca, od početka prošle do 26. marta ove godine izdato je 556 radnih dozvola državljanima Severne Makedonije. Za nepuna prva tri meseca ove godine (1. 1 – 26. 3) deset Albanaca zaposlilo se u Srbiji, dok su u istom periodu 62 Makedonca dobila posao kod nas.
Podeli vest:
