Prosečan građanin Srbije za godinu dana zaradi za tri i po kvadrata stana

Računica pokazuje da bi mu u tom slučaju plata bila opterećena oko 60 odsto, a mesečna rata bi iznosila oko 430 evra i da bi morao da je plaća 30 godina.

Sve manje kreditnih kupaca

Za skoro svaki treći stan kupljen u Srbiji u protekle tri godine kupac je uzeo pozajmicu od banke dok je u prvoj polovini ove godine jedva svaki peti stan kupljen iz kredita.

Udeo kreditnih kupaca je sa 32 odsto u 2020. godini, pao na 28 odsto prošle godine, dok je u periodu od januara do kraja juna ove godine svega 18 odsto ovih nekretnina plaćeno iz kredita.

Analitičari kažu da su kvadrati sve manje dostupni ljudima koji žele da se skuće, jer im je potrebno i sve više novca za učešće koje je najčešće 20 odsto od cene pozajmice.

Napominju da je nagla potražnja za stanovima prošle godine još više zatvorila tržište za „obične ljude“ – one koji pokušavaju da dođu do prvog stana, jer su visoke cene kvadrata za njih postale gotovo nedostižne.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), prosečna cena kvadrata u novogradnji u Beogradu je u prvoj polovini godine bila oko 2.430 evra, što su gotovo tri i po prosečne srpske plate, koja iznosi oko 83.800 dinara (oko 715 evra).

To znači da za godinu dana građanin Srbije u proseku zaradi 3,5 kvadrata i da mu je za stan od oko 40 kvadrata potrebno oko 11 godina.

„Podaci RGZ pokazuju da su cene stanova u Srbiji u drugom kvartalu zabeležile usporavanje rasta i stabilizaciju, a i podaci sa specijalizovanog sajta za oglašavanje nekretnina 4zida takođe beleže stabilizaciju i blagi pad u drugom i trećem kvartalu ove godine. Tako je recimo prosečno oglašena cena nekretnine u Beogradu u prvom kvartalu 2023. godine iznosila 2.500 evra po metru kvadratnom, u drugom kvartalu 2.462 evra dok u trećem iznosi 2.433 evra. U Novom Sadu se takođe beleži neznatni pad cena. Trenutno prosečno oglašena cena je 2.247 evra po kvadratu što je za oko 40 evra manje u odnosu na prethodna dva kvartala ove godine“, kaže Aleksandra Mihajlović, PR menadžer 4zida.

Krediti i za učešće

Finansijski konsultant i bivši predsednik Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže da se ljudi obazrivo zadužuju i da su prognoze da će se pad udela kredita u kupovini stanova nastaviti.

„U kratkom roku ovo ima smisla i dobro je što je privremena mera. Nadam se da neće mnogo uticati na tražnju za kreditima i da će se situacija na globalnom tržištu normalizovati u tom periodu, do kraja 2024. godine“, kaže Vasić.

Vasić kaže i da kreditna sposobnost klijenta zavisi i od njegove odluke o tome koliki procenat plate želi da izdvoji za ratu, ali napominje da je optimalno da mesečno opterećenje bude oko 30 odsto, iako neke banke odobravaju i do 60 odsto.

„Ljudi kada se zadužuju trebalo bi uvek da ostave prostor za neke nepredviđene situacije i da se ne zaduže do gornje granice. Nekima se do sada povećala rata i do 40 odsto zbog rasta Euribora i našli su se u problemu. Zato je važno da klijenti nikada ne koriste maksimum kreditnog potencijala“, ukazuje Vasić.

Učešće je prvi stepenik, koji je za mnoge građane i najteže prevazići, s obzirom da je za prosečan stan od oko 50 kvadrata potrebno pripremiti oko 20.000 evra. Vasić napominje da se dešava da jedan od partnera uzme kredit i za učešće, a drugi za stan, ali da većina štedi novac godinama.

Šta je bolje: starogradanja ili novogradnja

Građane koji kupuju stan najviše zanimaju lokacija, kvadratura i cena. Ipak, ono na šta kupac treba dodatno da obrati pažnju jeste i kvalitet gradnje. Već duže, vlada mišljenje da je starogradnja kvalitetnija od novogradnje.

„Mislim da je prednost na staroj gradnji, tada su postojali neki normativi i moralna načela autora arhitekata koji su sprovodili svoje ideje beskompromisno, dakle nikakvih izmena u toku projekata nije bilo, a danas vrlo često se dešava da se u projektu ili izvođenju menjaju stvari kako bi se izašlo u susret kupcima“, kaže profesor Zoran Abadić iz Departmana za arhitekturu Arhitektonskog fakulteta.

Rešavanje stambenog pitanja veliki je životni korak. Međutim, kupcima se sve češće nude nekvalitetni stanovi i po visokoj ceni.

„Ako se ne držite toga što je projektom propisano nego pokušate da uštedite ili ne postoji odgovarajući nadzor pri izgradnji, onda mogu da se dese propusti koji ili neka inspekcija ne vidi ili ne želi da vidi. Onda dođe, naravno, do toga da objekat možda izgleda kao što je nacrtan i isprojektovan, ali njegov sastav, struktura nisu onakvi kako su statičkim proračunom predviđeni“, kaže urbanista, profesor Arhitektonskog fakulteta Ivan Simić.