Rad na određeno češći u Srbiji nego u EU: Skoro svaki sedmi zaposleni bez ugovora za stalno

Iako ugovori na određeno i neodređeno zaposlenima garantuju ista osnovna prava, poput prava na zaradu, godišnji odmor i bolovanje, ugovor za stalno pruža znatno veću sigurnost zaposlenja, jer poslodavac za otkaz mora da ima zakonom predviđen i obrazložen razlog.

Od 35 evropskih država za koje Eurostat poseduje podatke, samo dve su imale veći procenat zaposlenih na određeno od Srbije. To su Severna Makedonija (15,4 odsto) i Holandija (18,4 odsto).

U Srbiji se prošle godine skoro svaki sedmi zaposleni kod poslodavca nalazio na ugovoru na određeno.

Ovakvi ugovori karakteristični su za sektore koji radnike zapošljavaju sezonski, poput ugostiteljstva, hotelijerstva, poljoprivrede ili građevine.

,,Van sezonskih poslova ugovori na određeno se obično zaključuju zbog privremeno povećanog obima posla ili potrebe da se određeni posao završi u predviđenom roku“, kaže za Novu ekonomiju pravnik Milan Predojević.

Ipak, sezonski poslovi ne mogu biti jedino objašnjenje za visok udeo zaposlenih na određeno u Srbiji. Hrvatska, koja ima izraženu potražnju za sezonskim radnicima zbog velikog udela turizma u privrednoj aktivnosti, zabeležila je znatno niži udeo takvih ugovora – 7,5 odsto.

Drugi razlog za ovoliki broj radnika na određeno u Srbiji je to što, kako podsećaju sagovornici Nove ekonomije, ovde još od 2013. godine važi zabrana zapošljavanja za stalno u javnom sektoru, zbog čega u državnim institucijama pribegavaju ugovorima na određeno koji se stalno obnavljaju. Za zapošljavanje za stalno je potrebna posebna dozvola, dok za ugovor na određeno nije, tako da je od uvođenja ove zabrane broj „privremeno“ angažovanih radnika u javnom sektoru drastično skočio. 

Ceo tekst Nove ekonomije čitajte OVDE.