Sindikat građevinskih radnika: Zbog nedostatka domaće radne snage treba očekivati najezdu Indijaca

On je za Betu rekao da je masovniji dolazak radnika iz Indije, kako bi se nadomestio nedostatak domaće kvalifikovane i nekvalifikovane radne snage, delimično usporila pandemija virusa korona, ali da ih u budućnosti treba očekivati u većem broju jer dolaze u grupama od po 500 ljudi.

„Prošle godine u Srbiji je registrovano oko 12.000 stranih radnika, a procenjuje se da je taj broj do sada nadmašen za oko 50 odsto. Radnici, osim iz Iindije, dolaze i iz Kine, Turske, Rumunije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Rusije Ukrajine…“, rekao je Torlaković.

Dodao je da je kompanija Behtel-Enka koja gradi Moravski koridor pre nekoliko meseci trebalo da dovede iz Indije i Turske 1.400 radnika koji bi bili smešteni u kampu sa izvanrednim uslovima za život, ali je pandemija onemogućila pa je raspisan oglas za domaće radnike.

On je rekao da je indijskim i drugim radnicima plata od 300 dolara „velika“ i da od toga 100 dolara mogu da pošalju porodici.

Prema njegovim rečim prosečna zarada u građevinarstvu je 51.000 dinara, što je malo za skoro celodnevni, rizičan posao, jer u Nemačkoj mogu da zarade četiri-pet- puta više.

Torlaković je rekao da Srbija nedostatak radne snage u gradjevinarstvu rešava sve labavijom procedurom za njihov dolazak, pa ih ovde na brzinu obučavaju za razne zanatske poslove uz povlačenje domaćih majstora iz penzije.

„Kvalifikacije tih stranih radnika nisu upitne kako mnogi smatraju, nego ih upošte nemaju, ali se procedure za njihov dolazak olakšavaju, a u pripremi je zakon o povećanju potreba poslodavaca za radnim angažovanjem radnika koji će im dati status sezonskih radnika, odnosno poslodavac će ih plaćati koliko se pogode, a državi poreske dažbine“, rekao je Torlaković.

Dolazak kineskih radnika je, prema njegovim rečima, olakšan već pre nekoliko godina jer su njima priznata neka prava prema kineskim propisima, ali drugi se suočavaju i sa „putnim reketom“ što znači da ih poslodavci ucenjuju da plate putne troškove i da određeni period treba da rade besplatno.

Torlaković je rekao da su, prema izveštaju inspekcijskih službi, za prva četiri meseca ove godine na gradilištima koja su obišli inspektori zatekli radno angažovane radnike iz Kine, Turske, Turkmenistana, Rumunije, Albanije, Crne Gore, Nemačke, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rusije, Indije, Tunisa Gane, Italije, Irana i Poljske.

Inspektori su na gradilištima koja su obišli u prva četiri meseca ove godine na radu zatekli 3.197 radnika iz Kine od kojih šest nije imalo dozvolu za rad i 584 turska radnika od kojih 385 nije imalo dozvolu za rad.

Inspekcija je zabeležila i da je, kako je rekao Torlaković, na gradilištu T.C. „Promenada“ u Novom Sadu zatečeno 1.000 državljana Rumunije bez radne dozvole, a na gradilištu Koridora 11 i brze pruge Beograd – Subotica zatečeno je 100 državljana Indije od kojih je samo njih nekoliko imalo dozvole za rad.

Torlaković je rekao da sindikati mogu da reaguju samo tamo gde imaju svoje ispostave, ali da ih u mnogim firmama nemaju jer ne mogu da obezbede dozvolu za ulazak.

„Radimo i kao uzbunjivači jer inspektori nisu u mogućnosti da prekontrolišu sve firme pošto ih je malo i u nadležnosti jednog je oko 1.700 firmi. U Beogradu je još teže situacija jer ima više od hiljadu gradilišta“, rekao je Torlaković.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES) Aleksandar Vasilijević rekao je da je za ugostiteljstvo teško naći pomoćno osoblje kao što su sobarice, perači sudova i slična zanimanja jer radnici zbog rizičnosti te profesije, što se manifestovalo u pandemiji, beže iz tog sektora.

„Radnike za hotele i restorane tražimo preko oglasa i na preporuku ali ih je teško naći iako su zarade zbog podizanja kvaliteta usluge iznad minimalnih“, rekao je Vasilijević koji je i direktor hotela Hilton u Beogradu.

Dodao je da je lakše naći marketing menadžere nego ugostiteljske radnike.