Sindikati traže da smernice za rad na visokim temperaturama postanu zakonska obaveza

Šta su sve poslodavci dužni da obezbede radnicima i kome radnici mogu da se obrate ukoliko smatraju da se preporuke ne poštuju – za Radio Beograd 1 govorila je Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu za rad. Svoje viđenje problema izneo je i Saša Torlaković iz Sindikata radnika građevinarstva, koji je apelovao da preporuke postanu zakonski obavezujuće.

Zbog sve toplijih leta u Srbiji i sve dužih toplotnih talasa, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je prve smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama izdalo još 2013. godine,podsetila je Mira Božić gostujući u emisiji „U ritmu dana“ Radio Beograda 1.

„Upravo zbog tog trenda povećanja temperatura u letnjem periodu, mi smo te smernice revidirali 2024. godine, sa ciljem da pomognemo poslodavcima, zaposlenima i stručnim licima koja se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, kako da na najbolji način organizuju poslove u tim periodima sada već ekstremnih temperatura“, objasnila je Božićeva.

Poslodavci dužni da procene rizike

Božićeva je navela da su u smernicama detaljno razmotrene mere, pre svega sa zdravstvenog aspekta.

„Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu gde su primenjene sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavci ne mogu da utiču na spoljne temperature, ali su dužni da procene rizike – da se ne obavlja težak fizički rad u najtoplijem delu dana, da se vrši česta rotacija zaposlenih, zatim da se organizuju češće pauze“, rekla je Božićeva.

Naglasila je da je posebno važno obezbediti prostor gde zaposleni mogu da se odmore i skinu ličnu zaštitnu opremu koja ih dodatno opterećuje.

„Najugroženiji su zaposleni u građevinarstvu, poljoprivredi, komunalnim delatnostima, hitnim službama, zaposleni koji rade na dalekovodima“, istakla je Božićeva.

Preporuke za rad na vrućini

Preporuka Vlade Republike Srbije, doneta pre više od 10 godina – da se u periodu od 11 do 16 časova izbegava obavljanje teških fizičkih poslova na otvorenom je i dalje na snazi.

„Kako život i posao moraju da se odvijaju, iako to nije uvek izvodljivo – postoje sve ove organizacione, tehničke i zdravstvene mere“, naglasila je Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

Zdravstvene mere podrazumevaju i uputstva radnicima kako da reaguju ako dođe do mučnine, glavobolje ili konfuzije.

„Da ne bi došlo do toplotnog udara – kada dođe do njega, više se prva pomoć ne može primeniti, već se obavezno poziva hitna pomoć“, upozorila je Božićeva.

„Zaposleni, čak i poslodavci, se savetodavno mogu obratiti Inspekciji rada. Inspekcija rada je organ koji kontroliše i nadzire primenu mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Inspektori rada mogu naložiti poslodavcima da preduzmu mere koje nisu preduzete, a u slučaju nepoštovanja naloga mogu pokrenuti prekršajne postupke“, rekla je Božićeva na pitanje kome radnici mogu da se obrate ukoliko mere nisu primenjene.

Dijalog socijalnih partnera o uslovima rada

Božićeva je potvrdila da se razmišlja o tome da smernice postanu zakonski obavezujuće.

„O tome se dosta razgovara i razmišlja, i vodimo dijalog sa socijalnim partnerima – sa predstavnicima poslodavaca i predstavnicima reprezentativnih sindikata. Smernice iz 2024. uradili smo uz pomoć projekta Evropske unije u saradnji sa socijalnim partnerima – Unijom poslodavaca, Samostalnim sindikatom i Sindikatom ‘Nezavisnost'“, rekla je Božićeva i dodala da su i zemlje članice Evropske unije počele da razmišljaju o sličnim merama.

„Ne postoji na nivou Evropske unije određeni propis, ali je Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu donela određene smernice 2022. ili 2023. godine. Takođe smo tražili mišljenje i savete akademske zajednice, zato što je u pitanju dosta ozbiljno i složeno pitanje“, zaključila je Božićeva.

Najugroženiji radnici koje ne štite sindikati

Saša Torlaković iz Sindikata radnika građevinarstva je, pak, naglasio da preporuke nisu obavezujuće i da su na ovim temperaturama najugroženiji radnici koji rade na visini.

„Preporuke nisu obavezujuće. Mi jednostavno moramo da donesemo propis pri kome će se posle 36 stepeni poštovati mere i biti obavezno u aktu o proceni rizika sve smernice za rad pri visokim temperaturama. To mora da bude obavezujuća mera, a ne apel“, poručio je Torlaković.

„Apelovanje služi samo onim ozbiljnim poslodavcima koji imaju svoju radnu snagu, dugogodišnju, i koji cene svog radnika i koji će zaista primeniti mere – da se od 11 do 16 časova ne radi, ili će udvostručiti smene“, objasnio je Torlaković.

Torlaković je naveo primer Austrije, gde se na 33 stepena obustavlja rad, ali onaj ko želi da radi preko te temperature, biva dodatno plaćen.

Kod nas su, rekao je zaštićeni radnici koji su u sistemu sindikata, ali da su najveći problemi na gradilištima gde se radnici „sakupljaju sa ulice“ i gde postoji više nivoa podizvođača.

„Gde god mi imamo sindikat, mi nemamo problema. Gde se radi ‘na divlje’, gde se radnici skupljaju sa ulice, gde je šesti nivo podizvođača – tu je veliki haos, tu se dešavaju povrede, dešavaju se pogibije. To jedino inspekcija može da spreči, jer mi nemamo pristup na tim gradilištima“, objasnio je Torlaković.

Najčešće povrede na gradilištima

Torlaković navodi da su najčešće povrede padovi sa visine, pogibije u radu u dubini kad se obruši zemlja, gaženje električnog kabla, prolazak ispod dizalice koja nosi tere

„Sve je to predvidljivo – postoji elaborat gradilišta, postoje mere, postoji Zakon o planiranju i izgradnji, postoji Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu“, rekao je Torlaković.

Dodao je da su povrede leti opasnije jer postoje i rizici od toplotnog udara, toplotnog osipa, vrtoglavice i drugih zdravstvenih problema, kao i da ljudi ne bi trebalo da rade na visini kad su ovako visoke temperature.