Skupštinski odbor podržao izmene izbornih zakona

Na današnjoj sednici Skupštinski odbor za pravosuđe podržao je predlog dopuna Zakona o izboru predsednika Republike, kao i izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima.

Poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović, koji je Skupštini uputio predloge za izmenu i dopunu ovih zakona, obrazložio je rešenja na sednici odbora, navodeći da su urađena u skladu sa preporukama ODIHR-a.

Istakao je da je Predlog izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika sačinjen na osnovu aktivnosti koje je Vlada Srbije imala sa posmatračkom misijom OEBS nakon održanih parlamentarnih izbora u decembru 2023. godine i konačnog izveštaja ODIHR-a nakon sprovedenih izbora.

„Mi smo neke promene koje su bile definisane tim izveštajem već implementirali kod našeg zakonodavstva, o tome sam govorio i na javnim slušanjima. To je bio Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, a ono što želimo sada da učinimo kroz ove izmene i dopune zakona, prevashodno se tiče većeg kapaciteta biračkih odbora, odnosno organa za sprovođenje izbora“, rekao je Petrašinović.

Naveo je da se kroz izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, propisuje da će RIK biti zadužen organ da organizuje i sprovodi obuku za rad lica u izbornim organima srednjeg (gradske i opštinske izborne komisije) i nižeg nivoa (birački odbori).

Prema njegovim rečima, RIK će imati rok od tri meseca nakon stupanja na snagu ovoga zakona da donese pravilnik kako će se sprovoditi obuke.

Petrašinović je istakao da je, što se tiče obuka za lica u gradskim opštinskim izbornim komisijama i u biračkim odborima, ideja bila da se uradi jedan standardizovani tip obuke, jer su, kako je naveo, parametri pokazali da jako mali broj lica, pogotovo lica koja su u proširenom sastavu biračkih odbora, prođu obuku.

Jedan birač može podržati više lista

Petrašinović je istakao da izmene i dopune tog zakona predviđaju i da jedan birač svojim potpisom može podržati više lista.

„To je predlog koji je ODIHR dostavljao i u nekim ranijim izveštajima, ranijim u smislu poslednjih parlamentarnih izbora. Znači, i pre su dostavljali tu preporuku da bi trebalo razmišljati o tome da jedno lice može svojim potpisom da podrži više lista. Tako da smo prihvatili taj predlog“, naveo je Petrašinović.

Govoreći o daljim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, naveo je da predloženo zakonsko rešenje predviđa promene kada su u pitanju manjinske liste.

„Kroz izmene i dopune propisuje se to da u nazivu liste koja želi da dobije status liste nacionalne manjine, naziv liste mora sadržati pun ili skraćen naziv liste nacionalne manjine. Stranka nacionalne manjine mora biti upisana u registar političkih stranaka kao stranka nacionalne manjine. Kada je u pitanju koalicija političkih stranaka, sve stranke moraju biti stranke nacionalnih manjina, upisane u registar političkih stranaka kao stranke nacionalnih manjina, i u nazivu izborne liste mora biti sadržan pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine“, rekao je Petrašinović.

Dodao je da, kada je u pitanju grupa građana koja želi da stekne status stranke nacionalne manjine, u nazivu liste mora da stoji naziv nacionalne manjine čije interese zastupa ta grupa građana.

„Da bismo sprečili zloupotrebe, kroz član 138 je intervenisano tako da sada lica koja se nalaze na toj listi ne mogu biti prepoznata kao aktivni članovi većinske političke stranke; u tom slučaju ta lista neće dobiti status liste nacionalne manjine“, istakao je Petrašinović.

Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi, Petrašinović je rekao da je i tim zakonskim rešenjem predviđeno da opštinske izborne komisije moraju sarađivati sa RIK-om u cilju organizovanja i sprovođenja obuka za koje je zadužen RIK.

Zloupotrebe pri prikupljanju potpisa podrške

Dodao je da je predviđeno i da će Republička izborna komisija, gradska ili opštinska izborna komisija, biti zadužene da podnesu krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu ukoliko dođe do zloupotrebe podataka ličnosti prilikom prikupljanja potpisa podrške za izborne liste.

„To je nešto što je ODIHR stavio i u svojim komentarima, da su u razgovoru i sa nevladinim sektorom i sa njihovim sagovornicima došli do zaključka da prilikom prikupljanja potpisa podrške za izborne liste može doći do zloupotrebe podataka, i onda su tražili od nas da taj stav stavimo u zakon i da to bude propisano izmenama i dopunama zakona, da će organ za sprovođenje izbora podneti prijavu nadležnom javnom tužilaštvu ukoliko je došlo do zloupotrebe podataka birača prilikom davanja potpisa podrške listi“, objasnio je predlagač.

Govoreći o Predlogu za izmenu i dopunu Zakona o izboru predsednika, Petrašinović je naveo da se predloženim zakonskim rešenjem definiše da članovi biračkog odbora, koji će biti zaduženi na dan glasanja kada se bude birao predsednik, moraju takođe da prođu obuku.

O ovim predlozima zakona, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu održana su četiri javna slušanja koja je organizovao Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Skupštine Srbije.

Poslanica Srbija centra Verica Milanović ocenila je da ništa od primedbi učesnika javnih slušanja nije uvršteno i uvaženo, da je postupak bio ubrzan i da su javna slušanja zakazivana ubrzano, te da neće biti poboljšanja izbornog procesa sa ovim izmenama.

Poslanik Narodnog pokreta Srbije Aleksandar Ivanović rekao je da je najsmislenije povući taj set zakona i proceduru pokrenuti „onako kako je smisleno“ i istakao da članovi Odbora znaju razliku između javne rasprave i javnog slušanja i da su tendenciozno izabrali drugu opciju za ove zakone.

Dodao je i da donošenje zakona van regularne procedure košta i da je za izmene pravosudnih zakona cena jasna – da su, kako je rekao, građani Srbije uskraćeni za 1,5 milijardi evra iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan.

Njemu je odgovorio predsednik Odbora i poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić i naveo da je pravo opozicije da se raduje da Srbija bude kažnjena. Odgovarao je Ivanoviću i na navode o izmenama pravosudnih zakona, koji nisu bili tema odbora.

Mrdić je rekao da je imao sastanak sa predstavnicima Venecijanske komisije, da je Komisija poslala mišljenje i da je formirana Radna grupa za izmenu pravosudnih zakona.