Šrinkflacija sve češća u Srbiji

Iako većina potrošača u Srbiji nema najviku da gleda deklaraciju proizvoda koji kupuju pa ne znaju šta on sadrži ili koji mu je rok trajanja, ono što se poslednjih godina dešava na tražištu, kad je težina proizvoda u pitanju, teško da može da prođe neprimećeno. Naime, mnoge proizvode, iako nisu promenili cenu, skuplje plaćamo u radnjama jer su pakovanja manja, a proizvođač nije dužan da posebno naglasiti ako dođe do promene težine proizvoda.

Smanjenje gramaže ili količine proizvoda u pakovanju, bez promene cena naziva se šrinkflacija i sve je češća i u Srbiji. Ta praksa započela je pre nekoliko godina i posebno se odnosi na robu koja je godinama pa i decenijama bila u istom pakovanju i gramaži i po inerciji se kupuje. Tako vekna hleba nema kilogram već 500 grama, mleko je u iz litarskog pakovanja pretočeno u ambalažu od 900 mililitara, u čaši jogurta, kiselog mleka ili pavlake umesto 200 mililitara ima 150 ili 180 mililitara, a slično je i s pakovanjima sireva i sirnih namaza. Pakovanja testenine  nemaju više 500 grama nego 400, čokolade su se sa 100 grama istopile u pakovanje od 80 grama ili manje, gramaža slanih gricklica stanjila se s 50 na 40 grama, ako ne i na manje.

Po rečima pravnog savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Vojovidine Marka Dragića, smanjenje gramaže pojedinih proizvoda, a da pritom cena ostane ista nije protivzakonito jer propisi nalažu da je obavezno samo da je gramaža istaknuta jasno na proizvodu i da je tačna, te je tako nešto zapravo posredni i prikriveni način poskupljenja i, zapravo, nekorektan odnos prema kupcima.

– Sve dok je proizvod deklarisan u skladu s važećim pravilnicima, a  na ambalaži je navedena tačna gramaža ili druga jedinica mere, odnosno količine proizvoda, koji se nalazi u samom pakovanju, sve je u skladu sa zakonom – rekao je Dragić.

Ipak, promena težine proizvoda  koji se i dalje prodaje po istoj ceni kao pre promene, ukazuje Dragić, zapravo je posredno poskupljenje i na taj način proizvođači zloupotrebljavaju poverenje kupaca.  – Proizvođači pri tome računaju na navike potrošača prilikom kupovine određenih proizvoda, računaju i na to da su im kupci poklonili poverenje i da će po nekom automatizmu uzimati robu i neće čitati deklaraciju  – rekao je Dragić.

Po njegovim rečima, proizvođači su zbog poskupljenja sirovina, energenata… morali da koriguju cene, pa su se onda kad su, verovatno, dostigli određeni maksimum i procenili da potrošači neće više kupovati određeni proizvod – odlučili za šerinkflaciju – i na tržištu ponudili proizvod po istoj ceni kao i ranije, ali u manjiem pakovanju.

–  Sve je više proizvođača i proizvoda na kojima se to primenjuje . Šrinkflacije će biti i biće sve češća, ali će je i kupci sve više primećivati i zbogtoga, sigurno je, promeniti način kupovine – kaže Dragić. 

Dobro pogledati šta piše na ambalaži

Dakle, šrinkflacija je odavno tu i potrošači bi, kako  bi je izbegli prilikom kupovine, trebalo dobro da gledaju šta piše na ambalaži proizvoda koji kupuju, posebno ako su dugogodišnji kupci određene robe i ne proveravaju gramažu pakovanja. Treba pogledati i ponudu nekog drugog proizvođača, koji na tržištu plasira sličan proizvod, i tada se odlučiti koji spustiti u potrošačku korpu jer na taj način potrošači štite svoje novčanike, koji su sve tanji.

Zbog šrinkflacije bi mnogi potrošači mogli da promene svoje navike i, recimo, odluče da prestanu da kupuju proiuzvode određenog proizvođača i okrenu se ka nekim drugim.

– Ukoliko potrošači prestanu da kupuju proizvode kod kojih su uočili da  promene cene nije bilo, a da se prodaje manje određenih proizvoda, odnosno da je smanjena gramaža, mogu vrlo lako i brzo da se odluče da kupuju slične proizvode drugih proizvođača. To naravno, može dovesti do pada prometa i zato proizvođači treba dobro da razmisle koje će poteze vući u budućnosti – rekao je Dragić.

Smanjenje gramaže ili količine proizvoda u pakovanju, bez promene cena naziva se šrinkflacija i sve je češća i u Srbiji. Ta praksa započela je pre nekoliko godina i posebno se odnosi na robu koja je godinama pa i decenijama bila u istom pakovanju i gramaži i po inerciji se kupuje. Tako vekna hleba nema kilogram već 500 grama, mleko je u iz litarskog pakovanja pretočeno u ambalažu od 900 mililitara, u čaši jogurta, kiselog mleka ili pavlake umesto 200 mililitara ima 150 ili 180 mililitara, a slično je i s pakovanjima sireva i sirnih namaza. Pakovanja testenine  nemaju više 500 grama nego 400, čokolade su se sa 100 grama istopile u pakovanje od 80 grama ili manje, gramaža slanih gricklica stanjila se s 50 na 40 grama, ako ne i na manje.