Šta se dešava sa poreskim dugom ako se promeni adresa prebivališta?

Kada je reč o fizičkim licima poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da se na primer frilenserima dugovani porez može naplatiti prinudnom naplatom onih koji su prijavljeni na poslednjoj adresi.

“Može se izvršiti prinudna naplata od članova domaćinstva, na adresi na kojoj je frilenser prijavljen. Prema zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji treće lice, osim člana domaćinstva poreskog obveznika, koje tvrdi da ima pravo na stvari koja je predmet postupka prinudne naplate a koje bi sprečilo prodaju imovine, može podneti nadležnom sudu izlučnu tužbu. Sud može da naloži prekid ili obustavljanje sprovođenja određene mere u toku postupka prinudne naplate na stvari. Ako lice pruži dokaz da ima pravo na stvari koja je predmet prinudne naplate, Poreska uprava može da prekine, odnosno obustavi primenu mera prinudne naplate nad tim predmetom”, objašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da pritom potraživanje za porez zastareva u roku od pet godina, dok potraživanje za doprinose ne zastareva nikada.

“Uvek je obaveza za doprinose mnogo veća nego obaveza za porez. A u slučaju privrednika ako se poreski obveznik preseli u inostranstvo poreske obaveze i dalje teku, ako nije privremeno odjavljena delatnost”, navodi Pisarević.

Kao što poreznici mogu u roku od pet godina da utvrđuju porez, tako imaju isti rok i za naplatu dospelog poreza. Ukoliko ne naplati porez u roku od pet godina od nastale obaveze, niti u tom roku pošalje opomenu građaninu ili učini bilo koju radnju u cilju naplate poreza, istekom roka se gubi pravo na naplatu.

Apsolutna zastarelost poreskog duga predstavlja situaciju kada Poreska uprava nema prava da traži naplatu dospelih fiskalnih davanja, što se u praksi, prema rečima poreznika, zaista retko događa.

„Zastarelost poreskog duga počinje da teče od 1. januara naredne godine od godine u kojoj je ta poreska obaveza nastala i Poreska uprava može da traži naplatu poreza sa pripadajućom kamatom pet godina unazad“, objašnjava poreska savetnica Zvezdana Pisarević.

Ovde važi opšte pravilo prekida zastarelosti što znači da ako Poreska uprava preduzme bilo kakvu radnju (opomena za poreski dug i slično) tada se zastarelost prekida i ponovo počinje da teče po istim pravilima, odnosno ponovo se primenjuje rok zastarelosti od pet godina.

Naša sagovornica navodi da ovo pravilo zastarelosti važi samo za utvrđivanje i naplatu svih oblika poreza.

Ako Poreska uprava ipak po nastupanju zastarelosti donese rešenje o utvrđivanju poreza, građanin treba da podnese žalbu u kojoj će tražiti da se to rešenje poništi, jer je doneto nakon isteka roka zastarelosti.

Kada je reč o preduzetnicima oni su po definiciji poslovno sposobna fizička lica koja obavljaju delatnost u cilju ostvarivanja prihoda. To znači da se za obaveze preduzetnika primenjuje Zakon o obligacionim odnosima koji uređuje zastarelost, a Zakon definiše zastarelost kao prestanak prava zahtevanja ispunjenja obaveze.

Zastarelost počinje kada protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao potraživati ispunjenje obaveze, a počinje da teče od prvog narednog dana u odnosu na dan kada je obaveza trebalo da bude ispunjena. Rok zastarelosti za međusobna potraživanja pravnih lica je tri godine, međutim kako je preduzetnik fizičko lice, tada se primenjuje opšti rok zastarelosti od deset godina koji se primenjuje na fizička lica.

Ako je preduzetnik ugasio svoju delatnost, a zna da ima neplaćeni dug, bolje je da tu obavezu plati što je moguće pre, odnosno da se dogovori sa Poreskom upravom o odlaganju plaćanja poreskog duga, takozvanom reprogramu poreskog duga, nego da čeka da protekne rok i poreski dug bude otpisan. Reprogram je moguć na najviše 60 meseci.

Poreska savetnica kaže da bi, ukoliko i dođe do propuštanja radnji za naplatu poreskog duga, odgovornost snosio poreski inspektor koji je dužan da vodi računa o tome da poreska davanja budu naplaćena.