• „Što je nekada bilo ekstremno, danas je normalno“: Srbija od 2000. izgubila sedam miljardi evra zbog klimatskih promena

    Dugotrajne i jake suše, kao i periodi intenzivnih padavina od 2000. godine do danas koštale su nas više od 7 milijardi evra, koliko iznosi šteta naneta poljoprivredi, ali i celokupnoj infrastrukturi. Zbog toga je krajem prošle godine usvojen „Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023-2030. godine“, kojim će biti obuhvaćen niz sistemskih mera koje se država obavezala da će ispuniti bez obzira na vladajuću strukturu.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    „Što je nekada bilo ekstremno, danas je normalno“: Srbija od 2000. izgubila sedam miljardi evra zbog klimatskih promena
    Foto: Pixabay

    Globalno zagrevanje više nije fenomen već naša realnost, a porast temperature nije zaobišao ni Srbiju.

    Vrhunac je dostignut prethodne godine, koja je zvanično proglašena za najtopliju u istoriji merenja. Ona je bila u proseku 1,48 stepeni Celzijusa toplija od dugoročnog proseka iz vremena pre početka sagorevanja velikih količina fosilnog goriva.

    Za istraživača sa Instituta za meteorologiju Darka Savića ovo nije nikakvo iznenađenje, jer kako je rekao za Euronews Srbija „ono što je nekada bilo ekstremno, danas je normalno“.

    „I ta mala promena od 1.5 stepen izaziva da se cela raspodela vremenskih događaja pomera i ono što je nekada bio ekstremni događaj postaje normalnost, a novi ekstremni događaji su kudikamo eksteremniji od onih na koje smo navikli“, ističe Savić.

    „To znači da je došlo do pomeranja klimatskih šablona, a to kao posledica ima pritisak na čitavu infrastrukturu jednog društva, kao što su poljoprivreda i energetika jer je ta infrastruktura dizajnirana da se odupre staroj klimi“, objašnjava naučnik.

    Najviše stradaju kukuruz, repa i voće

    Uzgoj određenih poljoprivrednih kultura poslednjih godina postaje pravi izazov za poljoprivrednike, a naučnici upozoravaju da su neke kulture ugroženije od drugih.

    „Oštricu“ klimatskih promena najviše su osetili kukuruz, šećerna repa, ali i voćarstvo.

    Da su poljoprivrednici pred velikim izazovom, saglasna je meteorološkinja i profesorka na poljoprivrednom fakultetu Ana Vuković-Vimić koja za Euronews Srbija kaže da je „Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023-2030. godine“ od velike važnosti.

    „Program ima za zadatak da stvori sistem edukacije poljoprivrednika, odnosno priručnika koji će se revidirati svake godine i nova saznanja odmah sprovoditi do samog poljoprivrednika, da bi se smanjili drastični gubici“, objašnjava profesorka.

    Ona ukazuje na to da je edukacija poljoprivrednika od suštinskog značaja, jer država ne može da sprovede mere adaptacije „već oni koji se bave praktičnim radom“.

    „Jedan od ciljeva programa jeste da približi nauku i praksu, odnosno da se naučna saznanja brže implementiraju u praksu“, zaključuje meteorološkinja.

    Osim toga, jedan od prioriteta Programa je povećanje kapaciteta Republičkog Hidrometeorološkog zavoda koji treba da obezbedi podatke koji su neophodni za uspešno sprovođenje adaptacije na klimatske promene u budućnosti, a akcenat se stavlja i na edukaciju stanovništva.

    Najtoplija godina ikada

    Da je „vrag odneo šalu“ govori jedno do najnovijih istraživanja koje je objavio britanski javni servis BBC, na osnovu kog je utrvđeno da je godina za nama bila je najtoplija u istoriji merenja.

    Užasava i podatak da je gotovo svakog dana od jula 2023. zabeležen po jedan temperaturni rekord za to doba godine.

    Dobro je poznato da je svet mnogo topliji nego što je bio pre 100 godina, zbog kontinuirane emisije gasova izazivača efekta staklene bašte, poput ugljen dioksida.

    Međutim, pre 12 meseci nijedna veća naučna instituacija nije predvidela da će protekla godina biti najtoplija otkad postoje merenja.

    abeleženo je više od 200 najtoplijih dana otkad postoje merenja, pokazala je BBC-jeva analiza podataka „Kopernikus“ servisa za klimatske promene.
    Ova pojava bez presedana povezuje se sa prebrzim dolaskom vremenskog fenomena El Ninja, odnosno prirodnog uticaja toplih površinskih voda na istoku Pacifika, na atmosferu Zemlje.

    Ceo svet trpi posledice

    Rast temperatura osetio se gotovo u celom svetu. Skoro svuda su zabeleženi rekordi u odnosu na period merenja između 1991. i 2020. godine koji je inače bio 0,9 stepeni Celzijusa topliji, u odnosu na prosek pre početka 19. veka i pojave industrijske revolucije.

    Zbog toga je došlo do niza ekstremnih meteoroloških pojava, a zatim i velikih šumskih požara, koji su zahvatili veliki deo Evrope, pa čak i „hladnu“ Kanadu.

    Istočnu Afriku su za to vreme pogodile jake poplave, a ledeni pokrivači Antarktika i Arktika pali na neverovatno nizak nivo. Takođe, glečeri na zapadnoj strani Severne Amerike i Alpi počeli su brže da se otapaju, čime su doprineli rastu nivoa mora.

    Došlo je i do zagrevanja okeana, a rekordi u maksimalnoj izmerenoj temperaturi obarani su iz dana u dan nakon 4. maja.

    Tekuća bi mogla biti još toplija

    Iako smo u novu godinu ušli sa visokim ciljevima i lepršavim entuzijazmom, stručnjaci za klimu nemaju previše optimizma, jer procenjuju da bi 2024. mogla biti i toplija od prošle.

    Zeke Hausfader, klimatolog organizacije „Berkeley Earth“ iz Sjedinjenih Američkih Država ne isključuje mogućnost da će po prvi put prosečna temperatura u kalendarskoj godini biti 1,5 stepeni Celzijusa viša, ali dodaje i da je zasad, zbog nepredvidljivih posledica El Ninja, to nemoguće sa sigurnošću potvrditi.Đ

    U slučaju da do toga dođe, svet će premašiti granicu postavljenu Pariskim sporazumom, ali ni to ne znači da je prekasno za bilo kakve promene.

    „Čak i ako završimo sa prosekom 1,6 stepeni Celzijusa toplijim, i to je bolje od toga da se približimo tri stepena Celzijusa, do čega mogu da nas dovedu aktuelne politike“, upozorava dr Friderik Oto, predavač na Imperijal koledžu u Londonu.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija